Psihijat.dan./2012/44/1/47-59/ Košuti Ž. Asertivnost kod adolescenata sa anksioznim poremeajima... 47 Istraživaki rad UDK 616.89-008.441-053.6 ; 159.923-053.6 ASERTIVNOST KOD ADOLESCENATA SA ANKSIOZNIM POREMEAJIMA – POVEZANOST SA DIMENZIJAMA LINOSTI, SOCIJALNOM ZRELOŠU I SOCIODEMO- GRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA Željka Košuti 1 , Vesna Dukanac 1 , Zagorka Bradi 1 , Marija Mitkovi 1 , Vanja Mandi-Maravi 1 , Milica Peji 1 , Milan Miti 1 , Aleksandar Peuli 1 , Ivana Rakovi 1 , Dušica Lei-Toševski 1,2 1 Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Srbija 2 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Apstrakt: Mnoge studije pokazale su da asertivnost povoljno utie na samopouzdanje, in- terpersonalno funkcionisanje i smanjenje anksioznosti. Nema, meutim, dovoljno podataka o korela- tima asertivnosti u populaciji osoba sa kliniki manifestovanom anksioznošu, posebno u adolescent- nom periodu. Cilj ovog istraživanja bio je da ispita povezanost asertivnosti i sociodemografskih karakteristika, socijalizacije (nivo psihastenine i regresivne disocijacije, kao i nivo histerine i psi- hopatske agresivnosti) i dimenzija linosti (temperamenta i karaktera) kod adolescenata sa anksioz- nim poremeajima. Metod: Uzorak je inilo 60 adolescenata (31 mladi, 29 devojaka, prosene starosti 21.52±1.44 godine) koji se ambulantno lee u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu zbog anksioznih poremeaja. Procena ispitanika obavljena je je pomou sledeih upitnika: 1) Opšti demo- grafski upitnik; 2) Rathus-ova skala asertivnosti (Rathus Assertiveness Schedule – RAS); 3) S-skale (Baterija testova socijalizacije, koju ine etiri merna instrumenta za samoprocenu efikasnosti socija- lizacije: DELTA 1 – za procenu psihastenine disocijacije, odnosno disocijativnog iskustva usled sniženog nivoa ekscitacije moždanih regulatornih sistema, DELTA 3 – za procenu regresivne disoci- jacije, što podrazumeva histeriodnu regresiju kod žena, a kod muškaraca regresiju na primitivne agresivne forme ponašanja, SP 5 – za procenu histerine agresivnosti, koja se odnosi na sekundarnu agresivnost uslovljenu primarnom anksioznošu, i SIGMA 1 – za procenu psihopatske agresivnosti, koja se odnosi na neprihvatanje socijalnih normi ponašanja, nedostatak oseaja za dobrobit drugih, odsustvo kontrole impulsa koje rezultuje otvorenim napadom) i 4) Upitnik o temperamentu i karakte- ru (Temperament and Character Inventory – TCI). Rezultati: U ukupnom uzorku, kao i u podgrupa- ma po polu, ispitanici su imali znaajno nižu asertivnost u odnosu na postojee norme. Meu soci- odemografskim karakteristikama, vea asertivnost bila je povezana sa muškim polom, veim brojem dece u porodici, a u podgrupi onih koji žive sa oba roditelja i sa skladnijim kvalitetom branih odnosa roditelja. Kada je u pitanju socijalizacija, veu asertivnost imali su oni sa manje izraženom psihasteninom disocijacijom i histerinom agresivnošu. Asertivnost nije bila povezana sa tempe- ramentom, a u karakternom repertoaru negativno je korelirala sa samousmerenošu a pozitivno sa samotranscendencijom. Parcijalna korelacija asertivnosti i pronaenih intrapsihikih korelata (uz kontrolu njihovih meuodnosa) izdvojila je psihasteninu disocijaciju i samotranscendenciju kao znaajne. Zakljuak: Dobijeni nalazi mogli bi pomoi u identifikaciji potencijalno otpornijeg odnos- no osetljivijeg profila linosti u grupi anksioznih adolescenata kada je u pitanju socijalna efikasnost, kao i u planiranju preventivnih i terapijskih mera sa ciljem poboljšanja interpersonalnog funkcioni- sanja mladih osoba sa anksioznošu. Kljune rei: asertivnost, linost, socijalizacija, adolescencija