“XXIII SAVETOVANJE O BIOTEHNOLOGIJI” Zbornik radova, 2018. 115 FLORISTIČKI SASTAV I PRINOS BIOMASE TRAVNJAKA Danthonietum calycinae POD UTICAJEM ĐUBRENJA I KALCIZACIJE Vladimir Zornić 1 , Mirjana Petrović, Tanja Vasić, Jordan Marković, Snežana Babić, Dejan Sokolović, Jasmina Radović Izvod: Cilj rada je bio ispitivanje uticaja đubrenja i kalcizacije na floristički sastav i prinos biljne zajednice Danthonietum calycinae, u centralnom delu Srbije. Ispitivani su tretmani đubrenja (kontrola, P 60 K 60 i N 60 P 60 K 60 ) i kalcifikacije (bez kreča i 1000 kg ha -1) . Na tretmanina na kojima je unešen mineralni azot došlo je do porasta udela trava, a pada udela biljaka ostalih familija. Najpovoljniji uslovi za razvoj leguminoza bili su na tretmanima PK sa krečom, u obe godine istraživanja. Povoljan uticaj mineralnog azota uočen je već u prvoj godini, dok je unošenje fosfornih i kalijumovih đubriva dalo efekta na prinos tek u drugoj godini istraživanja. Ključne reči: travnjaci, Danthonietum calycinae, prinos, floristički sastav Uvod Prirodni travnjaci predstavljaju površine koje su obrasle zeljastom, a ponekad i drvenastom vegetacijom i koriste se za ispašu, košenje ili kombinovani vid iskorišćavanja (Porqueddu et al., 2014.). Značaj ovih površina ogleda se prvenstveno u tome što predstavljaju značajan izvor hrane za domaće i divlje životinje i stoga su neophodan preduslov za razvoj stočarske proizvodnje. ubrenje kao agrotehnička mera predstavlja jedan od najjednostavnijih i najsigurnijih načina povećanja prinosa na travnjacima (LeBauer and Treseder, 2008). Unošenjem đubriva prevashodno se utiče na floristički sastav vrsta, a đubriva mogu imati različit uticaj zavisno koje hranljive elemente sadrže. Unošenje azotnih đubriva dovodi do povećanja udela trava, a smanjenja drugih biljnih vrsta u biomasi (Stošić, 1973; Lazarević et al., 2009). Za razliku od azotnih, fosforna i kalijumova đubriva imaju pozitivan uticaj na udeo leguminoza u biomasi (Radojević i sar., 1980). Višegodišnja primena đubrenja značajno povoljno utiče na biljni pokrivač, jer dovodi do transformacije jedne biljne zajednice u drugu koja je većeg potencijala za prinos i kvalitet. Na kiselim, a naročito na ekstremno kiselim zemljištima, kalcifikacija ima značajan uticaj na prinos, floristički sastav i kvalitet prirodnih travnjaka. Ova mera pre svega povoljno utiče na zemljište, jer se u njemu povećava dostupnost nekih hranljivih elemenata, a pre svih fosfora (Hocking, 2001), što može imati povoljan uticaj na prinos (Condron and Goh, 1990) i floristički sastav, povećavajući udeo leguminoza u biomasi (Kopeć, 1997). 1 Institut za krmno bilje Kruševac, 37251 Globoder (vladimir.zornic@ikbks.com) brought to you by CORE View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk provided by CaSA NaRA