ORIGINALNI NAUČNI RAD DOI: 10.5937/reci2316108S UDC: 37.091.64:305 Marjana M. Stevanović  RODNO OSETLJIV JEZIK U UDŽBENICIMA: PRIMERI DOBRE PRAKSE  Sažetak: Od prve nacionalne strategije (2009) usmerene na eliminisanje diskriminacije žena u svim oblastima u kojima deluju institucije sistema, pa tako i u obrazovanju, izdavačke kuće koje objavljuju školske udžbenike počele su da uvode rodno osetljiv jezik u svoje sadržaje. Danas, nakon više od deset godina, u jednom delu udžbenika za osnovnu i srednju školu primećuje se već uhodana rodno osetljiva jezička praksa, koju, s druge strane, Odbor za standardizaciju srpskog jezika osporava. U radu se iznose primeri upotrebe rodno osetljivog jezika sakupljeni iz 13 udžbenika za osnovnu školu objavljenih u periodu 20 19 -2022. koje je odobrilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na osnovu tih primera, kojima su se u znatnoj meri realizovali prvi predlozi za upotrebu rodno osetljivog jezika koje je formulisala Svenka Savić (Savić et al, 2010), moguće je sačiniti nove preporuke za dosledniju upotrebu jezika u nastavnim sredstvima kakva bi odgovarala zahtevima pravnih regulativa u oblasti rodne ravnopravnosti, a svakako i zahtevima standardnojezičke norme. Ključne reči: rodna ravnopravnost, rodno osetljiv jezik, obrazovanje, udžbenici, jezička norma, Odbor za standardizaciju srpskog jezika  mstevanovic150@gmail.com  Rad je baziran na izlaganju u Novom Pazaru na drugom društvenom dijalogu "Kako do rodno osetljivog jezika u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i UN Women 24.5.2023. 