N. TOMIĆ i dr. ISPITIVANJE ADHEZIJE POLIMERNIH KOMPOZITNIH FILMOVA... 218 TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 69 (2018) 2 Ispitivanje adhezije polimernih kompozitnih filmova na bazi bis-GMA/TEGDMA na različitim metalnim podlogama NATAŠA Z. TOMIĆ, Univerzitet u Beogradu, Stručni rad Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta, Beograd UDC: 615.46:616.31-7]:544.722.54 AHMED A. ALGELLAI, Univerzitet u Beogradu, DOI: 10.5937/tehnika1802218T Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd MARIJA M. VUKSANOVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta, Beograd DEJAN D. TRIFUNOVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd SILVANA B. DIMITRIJEVIĆ, Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor KOSOVKA D. OBRADOVIĆ – ĐURIČIĆ, Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Beograd RADMILA M. JANČIĆ HEINEMANN, Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd Predmet ovog istraživanja je kvantitativna procena adhezije između fotopolimerizujućeg kompozitnog filma na bazi Bis-GMA (Bisfenol A glicidilmetakrilata)/TEGDMA (trietilen glikol dimetakrilata) kao matrice i čestica na bazi aluminijum oksida dopiranih gvožđem na metalnoj podlozi. Korišćene su dve različite metalne podloge, jedna od srebra (u daljem tekstu „srebro“) i jedna pozlaćena mesingana pločica sa međuprevlakom od nikla (u daljem tekstu „zlato“). Adhezija je merena korišćenjem mikroindentacije i upoređena je sa izmerenim uglom kvašenja kompozita na datim podlogama. Pokazalo se da se podloge, iako sličnih mehaničkih svojstava koje se ogledaju u veoma bliskim vrednostima tvrdoće, razlikuju po ostvarenoj adhezivnoj vezi sa polimernim fotopolimerizujućim filmom. Dodatak keramičkih čestica u polimernu matricu dodatno je povećao adheziju kompozitnog filma na obe podloge, dok je trend adhezije u zavisnosti od tipa podloge održan. Ključne reči: adhezija, kompozit, mikrostruktura, mikrotvrdoća, ugao kvašenja, analiza slike 1. UVOD Stomatološke kompozitne smole široko se koriste zbog njihovih fizičkih svojstava i estetskog kvaliteta [1]. Većina ovih smola se zasniva na Bis-GMA (Bis- fenol A glicidilmetakrilat) [2]. Zbog njene visoke vi- skoznosti, za pripremu kompozitnih materijala zahteva se i primena dimetakrilnih monomera kao što su TE- GDMA (trietilen glikol dimetakrilat) i EDGMA (etilen glicerol dimetakrilat) [3]. Stepen polimerizacije foto- polimerizujućih kompozita zavisi od mnogih parame- Adresa autora: Nataša Tomić, Univerzitet u Beo- gradu, Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakul- teta, Beograd, Karnegijeva 4 e-mail: ntomic@tmf.bg.ac.rs Rad primljen: 08.02.2018. Rad prihvaćen: 06.03.2018. tara, kao što su: vrsta i količina monomera, punioca, inicijatora/katalizatora, raspodele talasne dužine sve- tlosti za polimerizaciju, intenziteta svetlosti i vremena zračenja [4]. Svojstva kompozita zavise od oblika i raspodele punioca, kao i veza između punioca i matrice [5, 6]. Nanočestice se često koriste kao punioci i ojačanja u kompozitnim materijalima koji poboljšavaju mehani- čka svojstva kompozita pre svega modul elastičnosti, tvrdoću, čvrstoću, a mogu da utiču i na povećanje žila- vosti kompozita i otpornost na habanje površine uzo- raka. Prisustvo čestica može da utiče i na povećanje adhezije kompozitnih filmova i na ugao kvašenja [7- 9]. Ugao kvašenja može se koristiti kao parametar koji ocenjuje kompatibilnost različitih površina pa se prema tome može koristiti za procenu adhezije između površina koje su u kontaktu [10-12]. Hemijski sastav i uspostavljene interakcije u kontaktnim materijalima