109 Jelena Filipović * Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu RODNO OSETLJIVE JEZIČKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOŠKI POSTUPCI U ovom radu predstavlja se kritički sociolingvistički pristup jezičkoj politi� ci i planiranju u kontesktu analize rodne perspektive u jeziku sa pretpostavkom da korpusnom planiranju treba da prethodi ozbiljna promena kulturnih modela i ide� ologija, koja se može proizvesti pre svega kroz upotrebu rodno osetljivog jezika u svakodnevnoj upotrebi zainteresovanih delatnih zajednica. Predstavlja se pregled istorije rodno osetljive jezičke politike u svetu i kod nas, uvode se metodološki postupci za analizu potreba za standardizacijom rodno osetljivog jezika i nudi se novi model formiranja rodno osteljive jezičke politike i planiranja odozdo-na-gore (engl. bottom-up), u kome ključnu ulogu igraju zainteresovane delatne zajednice koje svojim diskurzivnijm praksama mogu dovesti do novog, rodno osetljivog „spontano iznedrenog jezičkog ponašanja“ u našem društvu. Ključne reči: jezik i rod, jezička politika i planiranje, rodno osetljiva jezička politika, delatne zajednice, spontano iznedreno jezičko ponašanje. 1. Teorijski postulati Rodni aspekt naših identiteta jedan je od ključnih elemenata naše percepcije sopstvenog mesta u svetu, našeg odnosa sa članovima naše društvene zajednice i stavova prema različitosti, odnosno prema osobama i grupama različitima od naših. Rod je društvena kategorija koja se razvija i menja tokom života i koja korelira sa velikim brojem drugih društvenih varijabli, koje takođe variraju od jednog životnog doba do drugog. Upra� vo zbog toga, rod se ne može sagledati u izolaciji od ostalih društvenih aspekata identiteta: etniciteta, društvene klase, obrazovanja, vrednosnih * �atedra za iberijske studije, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, �tudent� �atedra za iberijske studije, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, �tudent� ski trg 3, 11000 Beograd jelenafbgd@gmail.com 811.163.41'272 305-055.1/.2