РУРАЛНИОТ ПРОСТОР ВО НОВИТЕ РАЗВОЈНИ УСЛОВИ 2006  ОХРИД 539 Др Ивица Милевски Институт за географија, ПМФ Гази Баба б.б. 1000Скопје Република Македонија email: ivica@iunona.pmf.ukim.edu.mk ЕРОЗИВНИТЕ ПРОЦЕСИ И РАЗВОЈОТ НА РУРАЛНИТЕ ПОДРАЧЈА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ИЗВОД Природногеографските карактеристики на Република Македонија се такви што погодуваат за развој на рецентноерозивни процеси. Природната вегетација, а особено шумите, до пред неколку векови покривале значителен дел од територијата на државата, одржувајќи ги овие процеси во толерантни граници. Меѓутоа, веќе од XVIII, а особено XIX век, со зголемување на бројот на населението и неговата потреба за храна, огревно, градежно дрво, различни орудија и др., шумските површини почнале брзо да се намалуваат за сметка на ораниците, ливадите и пасиштата. Уништувањето на заштитната растителна покривка предизвикало значително засилување на ерозијата, особено во источниот и централниот дел на Република Македонија. На тој начин некогашните плодни почвени површини се деградирани, со влошена бонитетна вредност или без можност за земјоделско искористување. Наведеното се одразило врз осиромашување на руралниот простор, негова депопулација и ограничена можност за стопанско реактивирање. Затоа, неопходни се соодветни комплексни антиерозивни мерки како предуслов за идна ревитализација и развој на руралните подрачја. Клучни зборови: ерозија, рурален развој, интегрални мелиорации ABSTRACT Naturalgeographic features of Republic of Macedonia are such that favorable development of soil erosion processes. Up to several centuries ago, unmodified vegetation coverespecially dense natural forests, covered greatest part of country area, protecting top soil layer from erosion processes. But after 18th, and particularly 19th century, with constant population growth and higher needs for food, fuel woods and household means, humans start to rapidly decrease forest areas. Reinforced deforestation, accelerate soil erosion processes, particularly in the central and east hilly part of the country. In such way, previously fertile lends are highly degraded, with diminished possibility for cultivation and contributing to declining of rural areas, depopulation and restricted probability for economic reactivation. For this reasons, complex antierosion measures are needed to enable future revitalization of rural areas. Key words: soil erosion, rural development, integral meliorations