Соња Петровић 1 Универзитет у Београду Филолошки факултет UDK 398:303.442.3 ТЕРЕНСКО ИСТРАЖИВАЊЕ ФОЛКЛОРА У СРБИЈИ: КРАТАК ОСВРТ, САВРЕМЕНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ 2 У раду је дат кратак осврт на развој теренског сакупљања и истраживања фолклора у Србији. Најпре су маркирана раздобља везана за доприносе теренском раду који су дали Вук Караџић, Стојан Новаковић, Тихомир Ђорђевић, као и каснији истраживачи. Кад је реч о савременом периоду, приказани су узроци који су довели до појачаног интересовања за теренска истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама. Указано је на утицај етнолингвистике и антрополошке лингвистике и на научни и теренски рад Биљане Сикимић као на подстицаје теренској фолклористици. Посебна пажња посвећена је теренском раду студената који се одвија на Филолошком факултету у Београду. Истакнуто је да је теренска фолклористика значајна за унапређивање научног рада у различитим сферама фолклористике, као и методологије и педагогије. Закључује се да теренско истраживање фолклора намеће хитну акцију везану за архивирање, дигитализацију и систематизацију грађе, како би сакупљена фолклорна баштина могла да добије заслужено место у науци и јавности. Кључне речи: теренско истраживање, фолклор, фолклористика, Србија, студентски записи Теренска истраживања фолклора или теренска фолклористика представљају саставни део фолклористике. Појам терена у фолклористици може да се односи на било коју културну средину (сеоску, градску, професионалну и др.), на један локалитет или ширу регију, где истраживачи бележе фолклорне текстове, посматрају одређене фолклорне чињенице или посматрају неке ритуале, радње, обичаје и ситуације које су предмет пажње фолклористике, и у исто време учествују у њима; а уједно терен је и „симболичко место грађења смисла и одређује специфична обележја заједничког искуства“ (Fabijeti et al. 2002: 184). 3 Професионални теренски рад подразумева да истраживачи заузму неутралан став и извесну дистанцу у односу на људе, појаве и средину коју испитују, а поготово ако јој и сами припадају, па се зато рани записи фолклора на јужнословенском терену не могу сматрати професионалним записима. Најстарији фолклорни записи (бугарштице, Ерлангенски рукопис, рукописне грађанске песмарице) настали су углавном као последица занимања представника високе културе за фолклор нижих слојева сеоског и, мада ређе, градског становништва, 1 spetrovic@il.bg.ac.rs 2 Рад је настао у оквиру пројекта Балканолошког института САНУ у Београду „Језик, фолклор и миграције на Балкану“, који финансира Министарство просвете и науке републике Србије (бр. 178010). 3 О појму терена и теренског истраживања са становишта фолклористике в.: Бочков 2002: 239‒274; о становишту етнологије и културне антропологије в.: Robben, Sluka 2007: 1‒26.