S. Kukoč, M. Čelhar, Željezni predmeti... (89-102) Histria Antiqua, 17/2009.  Sineva KUKOČ, Martina ČELHAR  ŽELJEZNI PREDMETI U LIBURNSKOJ  KULTURI  UDK 903.2 -034.1 (398 Liburnia)  Izvorni znanstveni članak  Rukopis primljen: 2. 09. 2009.  Rukopis odobren: 15. 09. 2009.  Sineva Kukoč  Odjel za arheologiju  Sveučilište u Zadru  Mihovila Pavlinovića bb  23000 Zadar, Hrvatska  e-mail: skukoc@unizd.hr  Martina Čelhar  Odjel za arheologiju  Sveučilište u Zadru  Mihovila Pavlinovićabb  23000 Zadar, Hrvatska  e-mail: celhar.martina@gmail.com  P rva upotreba željeza u liburnskoj zajednici je relativno rana i gotovo znakovita. To je naknadno umetanje  željezne zakovice na poznatom kasnobrončanom maču sjezičastom drškom iz Vrane (Biograd).  Liburnska kultura, jedna od najistraženijih na istočnom Jadranu, ima (za sada) najmanju količinu željeznih  predmeta. Izrazita količinska oskudnost'liburnske ukupnosti željeznih predmeta uvjetovana je njihovim propadanjem  tijekom vremena, također, i "razlozima" same kulture: liburnskim mogućnostima nabave i "potrebama" razmjene.  Liburni su morali uvoziti željeznu sirovinu i gotove željezne proizvode. Ipak. ima više znakova mjesne proizvodnje  stanovitih željeznih predmeta (Nadin i dr). Nije poznato odakle su Liburni uvozili željezo-najvjerojatnije prekojadranskim  trgovačkim putovima, kojima su stoljećima nabavljali skupocjenu robu (apulska. grčka i druga keramika, jantar,  nakit, itd.) u zamjenu za svoje stočarske proizvode (i, vjerojatno, sol).  Ovdje se analiziraju sačuvani liburnski željezni predmeti: mač. nož. oruđa (sjekira, ralo, itd): uporedo se sažeto  analizira ukupnost željeznih predmeta i problem njihove prve intenzivnije upotrebe u kulturama (histarskoj, delmatskoj.  japodskoj) u liburnskom neposrednom okruženju, no i šire.  Liburnski odnos prema željezu, koje su osobito cijenili u liburnskoj zajednici, najbolje oslikava (neobjavljen) grob  9 iz humka 13 iz Nadina (antički Nedinumj. Uz druge predmete, grob sadrži ijednu željeznu narukvicu. Narukvica  je jedini primjerak željeznog nakita kod Liburna tijekom I. tisućljeća pr. Kr., a humak (iz 9/8-6. st. pr. Kr.) u kojem je  nađena, ima najveći broj pokopa (19) medu liburnskim humcima.  Ključne riječi: željezo, liburnska zajednica, liburnska kultura, mač, nož, oruđe, liburnski grobni humak  Ne postoji sustavna obrada relativno skromnog  liburnskog repertoara željeznih predmeta. Ovaj prilog  također nije zamišljen kao sinteza, već kao poticaj budućoj  cjelovitoj interpretaciji ove, donekle zapostavljene građe.  Ona je sasvim sigurno u određenim razdobljima liburnske  kulture bila posebno funkcionalna, na utilitarnoj,  praktičnoj i simboličkoj razini. Ovdje je, od dostupnoga,  odabrana indikativna liburnska željezna građa.  U mnogim sredozemnim i kontinentalnim  zajednicama, ali i u samoj Egeji i na Istoku, kristaliziraju  se dvije faze u shvaćanju i primjeni (obradi) nove kovine.  Fazi praktične i intenzivne primjene i proizvodnje željeza  (metalurgija), koja u različitim zajednicama ima različit  vremenski početak, često prethodi sporadičnost željeznih  (ili bimetalnih) predmeta, 1  od oružja do nakita. U toj  "predutilitarnoj" fazi upotrebe željeza pojedinačni  željezni predmeti označavaju društvenu "super elitu" 2  U  početcima, željezo je, bez sumnje, prvenstveno vladarski,  kraljevski i, dakako, ratnički metal, sredstvo u kultu (ex  voto), ali i u "visokoj" trgovini 3  u predmonetarnoj fazi. 4  1  Prva pojava željeznih predmeta u  Albaniji (kultura Maliq III) pada u  II. st. pr. Kr.. ali željezni predmeti  iz tog "prijelaznog" razdoblja kasne  bronce izrazito su rijetki. PRENDI,  1978., 39. Željezo ulazi u opću  upotrebu lijekom 8-7. sl. pr. Kr  PRENDI. 1976.. 161. 164.  2 SNODGRASS, 1980.. 335-373;  SHERATT, 2000.. 81. 88. ,  3 COLDSTREAM. 2003. (1977).  146- 148