ODGAJIVAČKE ODLIKE EUTYPA LATA I JEDNOG NEPOZNATOG IZOLATA NA RAZLIČITIM HRANJIVIM PODLOGAMA Srđan Aćimović, Goran Delibašić Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun Izvod U radu se iznose podaci o odgajivačkim odlikama dva izolata fitoptatogene gljive Eutypa lata i jednog nepoznatog izolata. Izolati E. lata su dobavljeni iz Nacionalnog instituta za istraživanja u poljoprivredi Francuske (INRA). Korišćene su hranjive podloge od krompira (KDA), paradajza (V8), ovsa (OA), drveta vinove loze (GWA), pivarskog slada (MALC) i vode (WA). Pokazalo se da je porast dva izolata E. lata, pri temperaturi od 25 C, najbrži na podlogama: KDA, V8, OA i GWA, dok je sporulacija je bila najranija i najobilnija na podlogama OA i KDA. Ove podloge koje su omogućile najbrži raz voj i sporulaciju E.lata preporučuju se za brzu izolaciju, a samim tim i identifikaciju ovog patogena. Ključne reči: Eutypa lata , odgajivačke odlike, različite hranjive podloge, KDA, V8, OA, GWA, MALC, WA, preporuke za izolaciju Eutypa lata. Uvod Među opasne prouzrokovače bolesti vinove loze u novije vreme ubraja se i fitopatogena gljiva Eutypa lata (Pers.: Fr.) Tul. i C. Tul., prouzrokovač eutipoze. Trenutno se smatra najopasnijim gljivičnim patogenom ove biljke. U Australiji Eutypa lata prouzrokuje najdestruktivniju bolest kajsije poznatu kao "gumozna bolest" (Ivanović, 2001). Eutipoza vinove loze danas spada u najznačajnije bolesti drvenastog tkiva u komercijalnim zasadima vinove loze. Širom sveta postaje glavna prepreka dugovečnosti vinograda. Delibašić i sar. (2001) navode prouzrokovača eutipoze vinove loze, fitopatogenu gljivu Eutypa lata, kao ozbiljan problem u gajenju vinove loze koji se nameće poslednjih godina. Autori dalje navode da u Srbiji i Crnoj Gori E. lata još nije zvanično otkrivena, međutim, imajući u vidu njen način širenja (anemohorija), kao i činjenicu da je naša zemlja veliki proizvođač i prerađivač grožđa i voća, upozoravaju da je potrebno naročito obratiti pažnju na ovog opasnog polifagnog patogena. Isti autori navode da ima izvesnih indicija da je E. lata prisutna i u našim vinogorjima (lična komunikacija, 2002). U poslednjih deset godina u više vinogradarskih rejona u Vojvodini zapaženo je sušenje čokota vinove loze kao posledica pojave veoma opasne bolesti koja je determinisana kao eutipoza (Cindrić i sar., 2002). Stojanović i sar. (2002) konstatuju da je u nekim plantažnim vinogradima u Srbiji na čokotima zapažena masovnija pojava simptoma tipičnih za oboljenje "izumiranje ramenih grana" (Eutypa dieback) ili eutipozu vinove loze. Na osnovu vizuelne detekcije čokota sa specifičnim simptomima eutipoze, kao i uzetih uzoraka drveta u vinogradima vršačkog, fruškogorskog, kao i iz jednog vinogorja kruševačkog podrejona, zaključuje se da je eutipoza vinove loze najverovatnije prisut na u Srbiji (Delibašić i Ivanović, lična komunikacija 2004). Kao dokaz prisustva eutipoze vinove loze u Srbiji neophodno je iz uzetih uzoraka drveta izolovati prouzrokovača - gljivu Eutypa lata. Poznato je da je izolacija ovog patogena otežana zbog sporijeg rasta u odnosu na druge saprofitne mikroorganizme prisutne u drvetu vinove loze. Tako gljiva može ostati neprimećena na podlozi što dovodi do pogrešne dijagnoze (Lecomte et al., 2000). U nekim slučajevima, da bi se utvrdilo da li je gljiva prisutna ili ne, potrebno je pažljivo sprovesti metodu subkulture što je veoma dugotrajno i zamorno (Lecomte et al., 2000). E. lata u kulturi obrazuje samo bespolne spore (konidije) u piknidima. Upravo prisustvo konidija je često neophodno da bi se dokazalo prisustvo i potvrdila identifikacija E. lata. Međutim, nekim izolatima je potrebno najmanje 1 - 2 meseca da bi obrazovali konidije, dok se kod nekih izolata one uopšte ne obrazuju (Lecomte et al., 2000).