Ivana Radić Milosavljević Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka iradicmilosavljevic@yahoo.com Demokratija kao pokretač evropske integracije  Apstrakt: Za razliku od mnogih teorijskih pristupa koji razvoj evropske integracije razumeju kao proces vođen računanjem relativnih koristi i troškova, cilj ovog članka je da pokaže da je ovakvo gledište nepotpuno. Biće pokazano da pored ove vrste važnih, materijalnih podsticaja postoje i drugi, normativni razlozi koji su stajali iza reformi EZ/EU, posebno iza uvođenja principa građanstva kao i usvajanja, a onda i određivanja statusa Povelje o osnovnim pravima Ugovorom iz Lisabona. Takođe, kontinuirano uvećavanje moći Evropskog parlamenta može se objasniti pre svega potrebom za demokratizacijom političkog sistema EU. Koristeći se neofunkcionalističkom terminologijom, u članku se nude mehanizmi za koje autorka tvrdi da pokreću integraciju i koje naziva „demokratskim prelivanjem“ i „demokratskom nadgradnjom“. Članak predstavlja autorkin pokušaj dopune teorije neofunkcionalizma koja ove normativne razloge nije adekvatno razmotrila, niti je definisala pomenute mehanizme. Takođe se razmatra na koji način je ovakav mehanizam moguće nazvati neofunkcionalističkom logikom napredovanja integracije. Ključne reči: demokratsko prelivanje, neofunkcionalizam, konstruktivizam, demokratski deficit, građanstvo EU, osnovna prava EU, Evropski parlament Uvod Dominantan pristup izučavanju evropske integracije od kako su početkom 1950-ih otpočete evropske studije bio je racionalistički. Neofunkcionalizam, kao prva teorija evropske integracije, utrla je put ovakvom opredeljenju pretpostavljajući da su učesnici u procesu integracije racionalni, odnosno da se u svom delovanju vode prvenstveno interesima za sopstvenom dobrobiti. Ovi interesi, međutim, prema rečima, Ernsta Hasa (Ernst B. Haas), začetnika neofunkcionalizma,  Veći deo ovog teksta nastao je kao rezultat istraživanja autora u toku pisanja magistarskog rada na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka.