85 Грађа о прошлости Босне, књ. 7, стр. 85–101 Оригинални научни рад UDK 930.2:003.074“1449” DOI 10.7251/GPB1407085I Невен Исаиловић Александра Фостиков * Историјски институт Београд ИСПРАВА КРАЉА СТЕФАНА ТОМАША КОЈОМ ОВЛАШЋУЈЕ ЈАКОВА ТЕСТУ ДА ПОВРАТИ НОВАЦ ОПЉАЧКАН ПОД СИЊЕМ Ливно, 1449, децембар 2. Сажетак: Краљ Стефан Томаш обавештава млетачког дужда и његове службенике, као и друге италијанске владаре, да су двојица браће (можда фратра?) опљачкали новац, положен у сакристију Цркве Св. Марије у сињском подграђу, који је био послао Петру Таловцу због неког заједничког посла. Краљ из тих разлога овлашћује свог човека и млетачког поданика, Јакова Тесту из Трогира, да изврши истрагу крађе и да, на сваки могући начин, поврати украдени новац. Уједно моли млетачке власти да, на њиховој територији, помогну Јакову у истрази, обећавајући да ће им се одужити за предусретљивост. Исправа је сачувана у оригиналу, а написана је на латинском језику. У начелу има формулар повеље, али према садржају и функцији припада писмима. Кључне речи: Стефан Томаш, Петар Таловац, Јаков Теста, Црква Св. Марије у Цетини (подграђе Сиња), фрањевци, XV век, повеља, овлашћење. Од млетачког освајања далматинских градова 1420. године, на простору далматинског залеђа владало је ривалство између Венеције, хрватског племства и Босне. После смрти Иваниша Нелипчића (1435) и његовог зета Ивана VI (Анжа) Франкопана (1436), њиховим земљама – Клишким, Цетинским и Омишким кнештвом завладали су миљеници угарског краља Жигмунда, браћа Таловци, од којих су двојица, Матко и Петар (Перко) носили и звање хрватско-далматинских банова. Каравански путеви који су из источнојадранског приморја преко далматинског залеђа водили у Босну, појачавали су контакте Таловаца и Котроманића. 1 * Ел. пошта: neven.isailovic@gmail.com и aleks.fostikov@gmail.com. 1 P. Rokai, Poslednje godine balkanske politike kralja Žigmunda (1435–1437), Godišnjak FF u Novom Sadu 12–1 (1969) 95–99; V. Klaić, Povijest Hrvata III, Zagreb 1980, 271, 292–303.