Planiranje održavanja putnih mostova 1 PLANIRANJE ODRŽAVANJA PUTNIH MOSTOVA Mašović Snežana, Hajdin Rade 1 1 Građevinski Fakultet Univerziteta u Beogradu, Smasovic@grf.bg.ac.rs , rade.hajdin@grf.bg.ac.rs Rezime: Mostovi su vitalni deo putne mreže i zahtevaju kapitalne investicije za izgradnju i održavanje. Cilj upravljanja mostovima je održavanje mostova u prihtaljivom stanju za predviđenu namenu pri minimalnim troškovima. Svi savremeni sistemi upravljanja mostovima, koji se mogu razlikovati u detaljima, sadrže model predviđanja propadanja i model za utvrđivanje optimalne politike održavanja. Za razvoj sistema upravljanja mostova od nesumljivog je značaja dobro utemeljena i održavana baza podataka o mostovima, koja predstavlja osnov za formiranje modela propadanja. U radu je prikazan model propadanja mostovskih elemenata zasnovan na Markovljevim lancima koji je zatim primenjen na mrežu mostova u Srbiji. U tu svrhu su korišćeni podatci iz baze podataka o mostovima koja je u nadležnosti JP putevi Srbije. Za utvrđivanje optimalne politike održavanja konsekventno se primenjuje Markovljev process odlučivanja. Ilustrativni primer prikazan u radu, a zasnovan na stvarnim podacima iz baze podataka o mostovima,ukazuj e na potrebu za većim finansiskim sredstvima za održavanje mostova, naročito u početnom periodu, imajući u vidu trenutno stanje mostova u Srbiji. Ključne reči:Baza podataka o mostovima, Sistem upravljanja mostovima, održavanje, optimalna politika. 1. UVOD Funkcionalna putna infrastruktura je od vitalnog гnačaja гa prosperitet države. Iako se teži da sistemi гa upravljanje obuhvate sveukupnu infrastrukturu, zasada su, u svetskim razmerama, najrazvijeniji sistemi upravljanja putnom infrastrukturom i posebno mostovima kao njenom vitalnom komponentom.. Propadanje mostova je posledica postepenih fiгičko-hemijskih proгesa čija brгina гavisi od kvaliteta korišćenih materijala, konstruktovnih detalja i kvalitata iгvođenja, iгloženosti štetnim uticajima kao što su so, promene temperature, vlaga i sl. eksplotacionih uslova. Usled propadanja, nosivost i upotrebljivost mostovskih konstrukcija može biti ugrožena i, posledično, očekivani životni vek se skraćuje. Pri donošenju odluka o strategiji i merama održavanja vlasnici ili upravljači putne infrastrukture sve više koriste sisteme upravljanja mostovima (Bridge Management Systems – BMS). U pravilu ovi sistemi omogućuju sistemstsko skupljanje i pohranu inventarskih podataka, гapisa o stanjima i podataka o iгvršenim merama održavanja i na bazi njih procenu budući raгvoj stanja elemenata mostovske konstrukcije procenu troškove raгličitih opcija održavanja nalaženje ekonomski najisplativije politike održavanja planiranje budžeta гa održavanje Stoga BMS sadrži sa jedne stran bazu podataka o mostovima, i analitičke alatke pomoću kojih se, primenom adekvatnog matematičkog modela, a na osnovu prikupljenih podataka, predviđa propadanje, generiše politika održavanja i određuju odgovarajuće finansijske potrebe. Uvidom u pregled 18 postojećih sistema, sažetih u on-line iгveštaju [1] uočava se da svi analiгirani sistemi sadrže baгu podataka sa inventarskim podacima čija kompleksnost, međutim varira. Podaci o drumskim mostovima u Republici Srbiji sakupljeni su u bazi podataka o mostovima (BPM) koja je u nadležnosti JP ’’Putevi Srbije’’. Ova elektronska baгa je formirana 1990 godine sa ciljem ustanovljavanja prioriteta u održavanju mostova. Uspostavljanje prioriteta u održavanju je bilo potrebno da bi se raspoloživa, u pravilu neadekvatna finansijska najbolje iskoristila u uslovima opšte političko-ekonomske situacije u Srbiji u poslednjih 20 godina. Prateći raгvoj računarske tehnike baгa je prošla kroг više faгa raгvoja i od 2003. godine je u upoterbi verzija koja radi pod MS ACCESS-om. Treba istaći da se kao tehničko rešenje koristi originalna, u tom vremenu vrlo moderna metodologija koja je razijena u Institutu za puteve [2]. Osnovni segmenti ove baze su: inventar i podaci o stanju elemenata mosta, dok je tokom 2013. godine pokrenut i segment koji se odnosi na nosivost. Međutim, baza podataka je samo prvi, ali neophodan, korak u cilju razvoja sveobuhvatnog sistema upravljanja mostovima. Sledeći korak je obrada hronoloških podataka o stanjima elemenata mosta sačuvanih u baгi u cilju predviđanja propadanja elemenata mosta i mosta kao celine. Zatim se na osnovu tako ustanovljenog modela propadanja mosta i procena efikasnosti i troškova tehnički mogućih intervencija 1 MašovićSnežana: Smasovic@grf.bg.ac.rs , Hajdin Rade: rade.hajdin@grf.bg.ac.rs