ϲϬ Finiz ʹͲͳ4 ǧ in n WZ/sdE/ /Es^d//KE/ &KEKs/ / hd/ZE: h WZ/sZE/D ^h:<d/D Nikola Stefanović 1 , Nemanja Stanišić 1 , Aleksandra Bradić-Martinović 2 1 Poslovni fakultet u Beogradu, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija 2 Institut ekonomskih nauka, Beograd, Srbija Apstrakt: U radu se istražuje veza između privatnih investicionih fondova i budžetiranja u privrednim subjek- tima. Studija se bazira na podacima SEAF South Balkan Fund B.V., privatnog investicionog fonda, koji je, u periodu od 2006. do 2010. godine, analizirao 483 kompanija u Srbiji. S tim u vezi, u prvom delu rada izlaže se konceptualni okvir i sadržaj različitih privatnih investicionih fondova, kao što su fondovi preduzetnog kapitala, fondovi kreditne kupovine, fondovi mešovitog finansiranja i drugi. U drugom delu izlažu se vrste budžeta, njihove osnove i karakteristike, kao i procesi budžetiranja, metode i strategijski prilazi. U trećem delu uspostavlja se konekcija između ulaganja privatnih in- vesticionih fondova i budžetiranja u privrednim subjektima. Na kraju dolazimo do zaključka da je budžetiranje bitni činilac uspešnog poslovanja, ali da vlasnici mnogih kompanija u Srbiji nisu svesni značaja budžetiranja, kao i da ga ne sprovode. <ůũƵēŶĞ rĞēŝ: privatni investicioni fondovi, budžetiranje, investicije. ϭ hsK Private equity je od velikog značaja za sve zemlje u tranziciji bez ozbira na nivo njihovog razvoja. Prema navodima Emer- ging Markets Private Equity Association, privatni investicio- ni fondovi su, samo u 2013. godini, imali kapital u vrednosti od skoro 40 milijardi američkih dolara za ulaganja u tržišta u razvoju [5]. Uzimajući u ozbir dostupna inansijska sredstva, i činjenicu da određena ekonomska pitanja mogu biti rešena eikasnim ulaganjima privatnih investicionih fondova, kao što je recimo: razvoj malih i srednjih preduzeća, razvoj korpora- tivnog upravljanja, uspostavljanje budžetske ravnoteže, aloka- cija ekonomskog kapitala i podizanje operativne discipline na viši nivo, mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao što su Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska, intenzivirale su svoje napore ka stvaranju uslova za poslovanje privatnih inve- sticionih fondova [13]. S druge strane, nažalost, Srbija kasni sa kreiranjem uslova za njihovo funkcionisanje. Koliko smo uspeli da saznamo, u Srbiji postoji samo mali broj ovih fondova i to: Blue Sea Capital, Innovation Fund, EMSA CEE Private Equity Fund, EMSA Special Situations Fund, Mid-Europa Fund III [14], i RSG Capital, kojom se odlikuju ograničenim investicionim ak- tivnostima ili nedovoljnom količinom sredstava. Izuzetak u tom pogledu je SEAF South Balkan Fund, sa sedištem u Vašingtonu, koji je pojačao svoje investicione aktivnosti i do sada uložio u brojne kompanije [15]. S obzirom na broj postojećih fondova i obim njihovog ulaganja tokom prethodnog perioda, jasno je da njihov značaj još uvek nije u potpunosti shvaćen. Izvesno opravdanje za ovo stanje se može naći u činjenici da su alternativna ulaganja složene prirode i da ne odgovaraju pro- sečnom investitoru. Dobro je poznato da private equity ulaganja na tržištima u razvoju, kao i na razvijenim tržištima, donose visoke proite i da imaju slabu korelaciju sa drugim klasama ulaganja, kao što su ulaganja u obveznice ili akcije, što objektiv- no ima za posledicu veću diversiikaciju konkretnog portfolija [13]. Dalje, zemlje u tranziciji imaju neke prednosti u odnosu na razvijene zemlje, koje su se nedavno suočile sa padom proita zbog prevelike ponude private equity-a. Međutim, zemljama u tranziciji su potrebne ubrzane reforme institucija i odgovara- jućih zakona koji regulišu zaštitu privatnog vlasništva, iskalnu disciplinu i monetarnu stabilnost [12]. Istraživanja pokazuju da promena strukture kapitala kod kompanija ima za posledicu brojne promene u konceptu uprav- ljanja, organizaciji i inansijskom učinku [15]. Ona uzrokuje re- inženjering organizacionih procesa i aktivnosti na gotovo svim nivoima i u svim strukturama [14]. U ovom smislu, budžetski proces nije izuzetak - on se udaljava od tradicionalnog koncepta i približava budžetskom procesu koji može da se nosi sa tržiš- nim promenama, jačom konkurencijom, i većim zahtevima po- trošača u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga i cena. Smanjenje troškova i mehaničko sprovođenje procesa adaptacije više nije jedini cilj. Prošireni cilj sada obuhvata i usmeravanje pažnje na kupce dobara i usluga. Preobražaj ekonomskih entiteta u mo- derne kompanije, između ostalog, dovodi do korišćenja usluga investicionih fondova i konceptualizacije budžeta na bazi novih pristupa i pretpostavki. Ϯ WZ/sAdE/ /Es^d//KE/ &KEKs/ Ϯϭ srstĞ prŝǀatŶŝŚ ŝŶǀĞstŝĐŝŽŶŝŚ ĨŽŶĚŽǀa Privatni investicioni fondovi obuhvataju: a) investicione fondove preduzetnog kapitala, b) investicione fondove kreditne kupovine, c) investicione fondove mešovitog inansiranja, d) investicione fondove specijalnih namena (tj. fondove za kompanije u krizi, fondove fondova, sekundarne fondo- ve i fondove specijalnih namena) [13]. Investicioni fondovi preduzetnog kapitala su investicione kompanije koje svoj kapital ulažu u nove kompanije ili u kom- panije u razvoju. One inansiraju kompanije u fazi pripreme, na samom početku rada, ili tokom rane faze poslovanja. Kada se kapital ulaže u fazi proširenja, to ulaganje više pogoduje fondo- vima za razvoj, koji imaju sličnu strukturu i metode ulaganja. Investicioni fondovi preduzetnog kapitala su uglavnom zatvore- nog tipa, fokusirani na ulaganje u kompanije visokog rizika koje imaju potencijal da ostvare natprosečan rast i proit. Ovi fon- dovi predstavljaju najvažniji izvor aktivnosti inansiranja malih kompanija. Pored toga, igraju značajnu ulogu u pružanju pomoći razvoju neophodnih strateških i poslovnih planova, privlačenju novih partnera i potencijalnih investitora, te u obrazovanju i pri- premi rukovodstva za eikasnije vođenje kompanija [16]. Singidunum University International Scientiic Conference &/EE^/:^<K /sadsE: h &hE</:/ <KZWKZd/sEK' hWZs>:E: &/EE/> ZWKZd/E' &hEd/KE K& d, KZWKZd 'KsZEE ůĞŬƚƌŽŶƐŬĂ ǀĞƌnjŝũĂ K/ ϭϬϭϱϯϬϴĨŝŶŝnjͲϮϬϭϰͲϲϬͲϲϯ