Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society 30 (2014) 163–188. ВЕЛИКА ХУМСКА ЧУКА, ИСТРАЖИВАЊА 2009. ГОДИНЕ – ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СТРАТИГРАФИЈЕ ЕНЕОЛИТА И БРОНЗАНОГ ДОБА У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ Александар Булатовић Драган Милановић Археолошки институт, Београд e-mail: abulatovic3@gmail.com Оригиналан научни рад Примљено: 29. 12. 2014. УДК: 903.4”636/637”(497.11) Прихваћено: 30. 6. 2015. 902.2(497.11)”2009” Апстракт: У 2009. години изведена су археолошка истраживања мањег обима на платоу доминантног узвишења у селу Хум код Ниша. Констатовани остаци насеља и покретни археолошки налази указали су на постојање четири културна слоја и већи број археолошких целина–објеката. Потврђени су раније запажени хоризонти из античког и праисторијског периода. Посебна пажња била је усмере- на на боље очуване делове насеља из енеолита и бронзаног доба. Нова археолошка истраживања у знатној мери су допунила и у извесном смислу кориговала ранија сазнања о динамици насељавања локалитета Велика хумска чука. Кључне речи: Велика хумска чука, енеолит, бронзано доба, поднице пећи, укопи Основне карактеристике локалитета Локалитет Велика хумска чука се налази на доминантном узвишењу на североисточној периферији села Хум, приближно 7 км северно од Ниша (сл. 1). Сам плато налазишта чине четири терасе различитих нивоа, тако да се правцем исток–запад локалитет пружа у дужини од приближно 200 м, док му је ширина (правцем север–југ) око 160 м (сл. 2). Највиша тачка на централном и најмањем платоу је 454,79 м. Свакa од поменутих тераса нижа је од оне претходне за око 5 м, тако да је последња на надморској висини од 440–435 м. Хумска река, која је данас веома мала, окружује локалитет са север- не и западне стране. Све стране налазишта су изузетно окомите и тешко приступачне, изузев оне северне, која је мањим узвишењем повезана са Ма- лом хумском чуком. Овом узвишењу је најлакше прићи са источне стране, а