Page setup 170x240 mm, Dimenzije strane 170x240 mm, Margin (top, bottom, left, right) 25 mm UDK – obezbeđuje uredništvo UDC – to be provided by the editors Marko Simonović Boban Arsenijević Universiteit Utrecht Univerzitet u Nišu Geesteswetenschappen, UiL-OTS Filozofski fakultet LIČNOST I BEZLIČNOST GLAGOLA TREBATI: AVANTURE TEORIJSKE LINGVISTIKE U PRENORMIRANOM DOMENU  Sažetak: Rad se bavi upotrebom glagola trebati, od njegove težnje ličnoj upotrebi u pojedinim značenjima, preko rigidne verzije norme koja predviđa isključivo bezličnu upotrebu, do hibridnih upotreba kao posledice sukoba prethodna dva parametra i pokušaja liberalizacije norme. Osnovna pitanja su vezana za visok stepen svesti prosečnog govornika o normi u ovom domenu, pojavu hibridnih varijanata, mehannizme upotrebe kojima se govornici upravljaju, gde prepoznajemo primenu odgovarajućeg post-gramatičkog filtera, te sintaksičkih i semantičkih karakteristika glagola trebati u savremenom kolokvijalnom jeziku, za koje pokazujemo da su daleko bliže obrascu upotrebe koji dozvoljava lične obl ike. Ključne reči: glagol trebati, lična i bezlična upotreba glagola, modalnost, bezlični filter, implicitna norma, ekspicitna norma, internalizovana norma 1. Kome treba trebati? Teorijski lingvista koji se bavi fenomenima u srpskohrvatskom jeziku u principu može računati na relativnu jednostavnost razdvajanja ligvističke kompetencija izvornih govornika (o kojoj se takođe govori kao o implicitnoj normi) od uticaja preskriptivnih intervencija (tj. eksplicitne norme). Ovo je osobito slučaj na području Srbije, gde je nakon promene imena zvaničnog jezika iz srpskohrvatskog u srpski korpusno planiranje jezika bilo minimalno. Eksplicitna norma dakle uglavnom ne zalazi u domene pokrivene implicitnom normom na invazivan način, ili kada to čini, većina govornika nije svesna intervencije, pa je stoga kompetencija govornika u izvesnom smislu “zaštićena”. Tako na primer rezultati preskriptivnog (i sistemskog) pravila da svi akcenti na neinicijalnim slogovima moraju biti uzlaznii, kao akcenti u rečima tipa kalàdont i poljoprìvreda (prema uopštenom kaladȍnt i poljoprȉvreda), za ogromnu većinu govornika ne  Istraživanje je delimično sprovedeno pod okriljem projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178014, Dinamika struktura srpskog jezika.