1) Prof. dr Slavko Arsovski, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Upravnik Centra za kvalitet, 34000 Kragujevac, Sestre Janjić 6, tel: 034/302-591, e-mail: arsovski@infosky.net KVALITET ŽIVOTA: STALNI PROCES OSTVARIVANJA LJUDSKIH VREDNOSTI QUALITY OF LIFE – CONSTANT PROCESS OF HUMAN VALUES ACHIVEMENT dr Slavko Arsovski 1) Rezime: Kvalitet života je pojam koji je menjao svoj sadržaj intenzivno u toku poslednjeg veka, zavisno od ugla naučne discipline i ciljeva društvene zajednice i čoveka. Sada se može reći da se uglavnom prepoznaju oblasti i indikatori kvaliteta života, na osnovu kojih se može odrediti trenutni nivo kvaliteta života. Iz ove analize utvrđuju se prioritetne oblasti i projekti unapređenja kvaliteta života. Zbog toga se kvalitet života može posmatrati i kao stalni proces ostvarivanja i unapređivanja ljudskih vrednosti, što je tema ovog rada. Ključne reči: kvalitet života, ljudske vrednosti Abstract: Quality of life is concept that has been changing its content during last century, depending of the view of specific scientific discipline and goals of community and person. Now we have global shape of fields and indicators of quality of life. Now we are able to estimate level of quality of life. This analysis presents priority fields and projects for quality of life improvement. Quality of life could be observed as permanent process achievement of improvement of human values such is presented in this paper. Key words: Quality of life, human values 1. UVOD Istorijat nauke o kvalitetu započinje prvim pisanim tragovima o odgovornosti za kvalitet proizvoda (Hamurabijev zakonik, zapisi na grobnicama egipatskih faraona itd.). Zahtev za kvalitetom je posledica razvoja društva, podele rada i razvoja veština i znanja u vezi izrade proizvoda/usluga. Razvojem kapitalističke privrede, posebno u XIX i XX veku, uočava se značaj organizacije u realizaciji proizvoda/usluga. Zbog toga se menjao sadržaj pojma kvaliteta. Pojam kvaliteta se odnosio najpre na proizvod, da bi se u drugoj polovini XX veka proširio na procese i organizaciju u celini. Time je na određeni način zaokružen aspekt stvaranja i potrošnje proizvoda. Proizvod, organizacija sa resursima i okruženjem su bili u središtu razmatranja. Paralelno sa ovim razvijao se koncept održivog razvoja i globalni aspekt kvaliteta. Nažalost, ostaje neistražen čovek kao individua, sa svojim strahovima, nadama, potrebama, očekivanjima. Ka njemu je usmeren treći koncept, koji se prožima sa prethodna dva. To je koncept kvaliteta života, koji je predmet ovog rada. Kvalitet ljudskog života ne zavisi samo od ekonomskog stanja, već i od mnogih drugih faktora, koji obuhvataju fizičko i mentalno zdravlje, društvenu sigurnost, društvene institucije (zdravstvene, obrazovne, sudske), političku stabilnost i životnu sredinu. U nekim visoko razvijenim zemljama opada bezbednost na ulicama (terorizam, krađe, itd.), što stanovnici tih regija ocenjuju kao značajno za smanjenje kvaliteta života. U drugim sredinama, visok nivo ekonomskog razvoja društva često je u kontradikciji sa slobodom pojedinca, njegovim slobodnim i profesionalnim i drugim ograničenjima. Očigledno, moramo preispitati društvene i individualne vrednosti, ili kako bi rekao Niče, prevrednovati sve vrednosti. Problem je što je vrlo složen, jer se posmatra ljudsko biće i društvo i njegove institucije. U ovom pokušaju izučavanja vrednosti nezaobilazno je učešće sociologa, psihologa, profesionalnih organizacija, državnih institucija, roditelja, nastavnika. Gledajući iz ovog ugla, menja se i ugao top menadžmenta i stejkholdera. Raste zahtev za