RADOVI 526 BIBLID: 0370-8179, 134(2006) 11-12, p. 526-531 UDC: 616-006.33-07-085 DIJAGNOSTIKOVAWE I LEČEWE HONDROBLASTOMA: NAŠA ISKUSTVA Slobodan SLAVKOVIĆ 1 , Zoran VUKAŠINOVIĆ 1 , Nemaa SLAVKOVIĆ 1 , Duško SPASOVSKI 2 1 Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Baica”, Beograd; 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Klinički centar Srbije, Beograd KRATAK SADRŽAJ U vm radu su analzran rzultat djagnstkvaa  la blsnka sa djagnzm hndrblastma kj su l n u Insttutu za rtpdskhruršk blst „Baca” u Bgradu. Isptva j buhvatl 30 blsnka lnh d 1975. d 2004. gdn. Pdac  brađvanm klnkm ntttu dbjn su na snvu ptpun mdcnsk dkumnta cj, klnkg prglda, radgraskh nalaza  dpunskh djagnstkh prglda. U našm stražvau tumr j kd 63% sptanka b lkalzvan u prksmalnm pzama humrusa  tbj, dnsn dstalnm pzama butn k st. Utvrđna j vća ustalst lzj kd sba muškg pla, najšć u drugj dkad. Kd svh blsnka j bavqn pa thstlšk ptvrđva vrst tumra. Blsnc su ptm ln razltm hrurškm pstupcma, kak zbg pr marng tumra, tak  zbg rcdva. Krtaža  stplastka autkalmma  hmkalmma rađna j kd 21 blsn ka, rskcja u blku kd dvt blsnka, dk s l kd tr blsnka završl amputacjm. Sam kd jdng spta nka j, zbg nastanka rcdva, prmna radtrapja, psl ga j dšl d malgn altracj. Rcdv blst j utvrđn kd sdam blsnka, a kd jdng ak u dva navrata. Kd tr sptanka (10%) hstlšk j ptvrđna malgna l zja. Malgn tumr j prmarn djagnstkvan kd jdng blsnka, dk j kd druga dva malgntt utvrđn tk psl rcdva, a l završn ptklnm amputacjm. Kqučne reči: hndrblastm; bngn tumr; malgna altracja; rcdv UVOD Iako je prvi put opisan davne 1923. godine, hon- droblastom i daqe predstavqa jedan od primera te- škoća koje odlikuju dijagnostikovae i klasifiko- vae tumora kostiju. Naime, u pitau je relativno redak tumor kosti koji se dugo smatrao iskqučivo benignom lezijom, a koji najverovatnije potiče od hondroblasta, mada postoje i druge teorije o ego- vom poreklu. Međutim, posle objavqivaa nekoli- ko retkih slučajeva primarno malignih hondrobla- stoma, čak uz dijagnostikovae i plućnih metasta- za, od 1993. godine se u klasifikaciji tumora Svet- ske zdravstvene organizacije podrazumeva postoja- e i malignih hondroblastoma [1-13] (Slika 1). Incidencija hondroblastoma je relativno mala, a javqa se jednom na oko 100 benignih tumora kosti. U stranoj literaturi je opisano mae od hiqadu slu- čajeva, s retkim i malobrojnim serijama ispitani- ka. Samo nekoliko autora prikazuje nešto veće seri- je bolesnika [14-20]. U domaćoj literaturi, pak, zasad nije poznata nijedna publikacija o ovom tumoru. Tipična lokalizacija hondroblastoma su sekun- darni osifikacioni centri, odnosno epifize du- gih cevastih kostiju, i to obično s ekscentričnom zahvaćenošću (Slika 2). Najčešće su zahvaćeni gla- va humerusa, kondili femura i proksimalne tibi- je, ali su opisane i lokalizacije tumora u predelu glave butne kosti, triradijantne hrskavice na kar- lici, na zadim elementima kičmenih pršqenova ili na kostima tarzalnog dela stopala. Hondrobla- stom se češće javqa kod osoba muškog pola, uglav- nom u drugoj deceniji, tj. u periodu adolescencije (60-70%). Početni simptomi i znaci bolesti su ne- specifični: javqaju se tupi bolovi različitog in- SLIKA 1. M-ligni hondrobl-stom proksim-lne epifize humeru sa sa prpagacjm u djazu  mka tkva. FIGURE 1. Malignant chondroblastoma of the proximal humeral epi- physis, with propagation to diaphysis and adjacent soft tissue. SLIKA 2. Hndrblastm talusa: tpna kscntrna lkal zacja. FIGURE 2. Talus chondroblastoma: typical excentric localization.