Соња Веселиновић Универзитет у Новом Саду УДК 81’27 Филозофски факултет оригинални научни рад ПРЕВЕДЕНА КЊИЖЕВНОСТ И ЦИЉНА КУЛТУРА – ПРЕПЛЕТЕНЕ ПОЕТИКЕ 1 АПСТРАКТ У проучавању превођења одавно је прихваћена теза да преведена књижевност утиче на развој циљне књижевности, када је реч о поетичким тенденцијама, стилским иновацијама или пак критичарским праксама. У оквиру теорије полисистема израелских теоретичара превођења Итамара Евен-Зохара и Гидеона Турија предмет проучавања постао је систем циљне културе, као и преводилачке норме и стратегије, начин на који оне настају и како функционишу. Разумевање и тумачење изворног текста мора да укључује поетичке импликације изворне традиције, али његова артикулација на циљном језику подразумева поетичку интеракцију. Преведена дела улазе у систем циљне књижевности, а нека од њих заузимају и централна места у том систему, у складу са рецепцијом. У овом раду направићемо преглед важних теза у оквиру датог приступа и укратко анализирати пример рецепције Томаса Стернса Елиота у систему савремене српске књижевности. Кључне речи: теорија превођења, полисистем, књижевни систем, центар, периферија, репертоар, норме, еквиваленција Последњих деценија XX века теорија превођења све више се оријентисала ка дескриптивном приступу, ма колико да су издиференциране основне поставке различитих теоретичара. Међу значајним радовима раних 70-их година истакнуо се текст „Назив и природа студија превођења“ („The Name and Nature of Translation Studies“) Џејмса С. Холмса (Holmes, 1924-1986), у којем је овај чувени холандски изучавалац превођења скренуо пажњу на потребу за прецизнијим дефинисањем и усклађивањем назива и циљева науке о превођењу. Он је указао на актуелност термина „translation studies“, односно студије превођења, с обзиром на два могућна задатка ове, како он тврди, емпиријске дисциплине: 1. да опише феномене превођења 1 Рад је припремљен у оквиру пројекта 178005 Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије