Милена ЖИКИЋ бЕНЏАМИН ДИЗРАЕЛИ - ДРЖАВНИК И ИДЕОЛОГ МОДЕРНОГ бРИТАНСКОГ КОНЗЕРВАТИВИЗМА И ИМПЕРИЈАЛИЗМА (Милош Ковић, Дизраели и источно питање, београд, Clio, Суботица, Ротографика, 2007, стр. 509.) Велика Источна криза била је у 19. веку најзначајнији догађај на Балка- ну и у Османском царству. Дизраели, као британски државник и писац, био је суочен за време премијерског мандата (1874-1880) са овим феноменом. Њему се приписује велика улога у догађајима који су следили у периоду од устанка херцеговачких Срба у јулу 1875. до завршетка Берлинског конгреса у јулу 1878. У дипломатским преговорима, ратовима, изради нове политичке карте Балканског полуострва имао је кључну улогу. Био је човек гвоздене воље коју је спроводио, у пракси, на пољу спољне политике, војне команде војском и у погледу егзистенције Османског царства. За политичку сцену Британије био је препознатљив као човек балканске политике, чиме је често остављао утисак туркофила. Новинске чланке пунио је расправама о Исто- чном питању и будућности султанових балканских поседа. Јако проницљив, умео је да се приближи краљици Викторији и стекне велика овлашћења од стране круне, владе и скупштине. Управо ће његовом прогресивном исто- ријом бити инспирисан Милош Ковић и уложити велике напоре да допре и до најситнијег детаља његовог личног и политичког живота. Публикација Дизраели и Источно питање Милоша Ковића, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на предмету Општа историја деветнаестог века, представља допуњену докторску тезу Бенџамин Дизраели и балканска политика Велике Британије (1874-1880), одбрањену у октобру 2006. године на Филозофском факултету у Београду. О публикацији аутор каже: „У овој књизи истражени су најважнији утицаји који су, у свести Бенџамина Дизраелија, почевши од његове ране младости, БАШТИНА, Приштина – Лепосавић, св. 35, 2013