Luka Radièeviæ Psiholingvistièki pristup figurativnom i bukvalnom znaèenju globalnih idioma kod izvornih govornika srpskog jezika Rad ispituje brzinu obrade figurativnog i bukval- nog znaèenja globalnih idioma kod govornika kojima je srpski maternji jezik. Globalni idiomi predstavljaju ustaljene jezièke izraze sastavljene od najmanje dve reèi koje imaju jedinstveno znaèenje. Ukoliko bi se u idiomu bilo koja od tih reèi zamenila, znaèenje ne bi ostalo isto. Osla- njajuæi se na teoriju istaknutosti (eng. Graded salience hypothesis), koja tvrdi da se bre obra- ðuje ono znaèenje idioma koje je istaknuto datim kontekstom, sproveden je eksperiment u vidu za- datka èitanja slobodnim tempom, u kome se svaki od 10 korišæenih idioma javljao u tri razlièita konteksta – jedan je isticao figurativno, drugi bukvalno znaèenje idiomatskog izraza, a u treæem je u idiomu zamenjena poslednja reè kako bi se proverilo da li se brzina obrade idioma razlikuje od brzine obrade konstrukcije koja nije usta- ljena. Dobijeni rezultati 36 ispitanika nisu poka- zali statistièku znaèajnost u brzini obrade figu- rativnog znaèenja nad bukvalnim, što ide u prilog teoriji istaknutosti. Meðutim, dobijena je statistièka znaèajnost u brzini obrade idioma sa istaknutim figurativnim znaèenjem nad neidio- matskim kontstrukcijama u neutralnom kontek- stu (po ispitanicima: F (2, 70) = 4.67; p < 0.02). Ovaj podatak ide u prilog hipotezi da su idiomi smešteni integralno u mentalnom leksikonu. Uvod U ovom istraivanju ispitavano je da li kod srpskih maternjih govornika postoji razlika u brzini obrade idioma u zavisnosti od konteksta koji istièe njihovo figurativno, odnosno bukvalno znaèenje. Idiomi, drugaèije poznati kao frazeologizmi, su ustaljene jezièke jedinice sastavljene od naj- manje dve reèi koje imaju jedinstveno znaèenje. Najvanija osobina svih idioma jeste upravo nji- hovo preneseno, tj. figurativno znaèenje. Kako bi se neka konstrukcija mogla smatrati idiomom, ona mora da ispuni tri uslova – da bude ustaljena u jeziku (uz moguæu zamenu reda leksema, a kod nekih idioma i zamenu same lekseme), da ima sloenu strukturu (mora biti sastavljena od naj- manje dve reèi) i da ima jedinstveno znaèenje (Dragiæeviæ 2007: 24). Po svom sastavu, idiomi mogu biti: 1. Predloško-padene konstrukcije (npr. ski- nuti do gole koe); 2. Sintagme (npr. Ahilova peta); 3. Zavisne reèenice (npr. kad na vrbi rodi groðe); 4. Nezavisne reèenice (npr. zaigraæe meèka i pred njihovim vratima). Matešiæ (1978: 214) navodi da postoje i po- redbeni idiomi (npr. lukav kao lisica). S obzirom na to da su u istraivanju korišæeni idiomi èije je preneseno znaèenje uslovljeno nji- hovom celokupnom strukturom, za ovaj rad va- nija je podela idioma po znaèenju, i to na globalne i komponentne idiome. Globalni idiomi su oni kod kojih postoji uzajamna zavisnost meðu punoznaènim reèima koje ih èine. Ovi idi- omi samo u celini (globalno) imaju svoje figu- rativno znaèenje – ukoliko bismo zamenili bilo koju reè u konstrukciji, idiom više ne bi imao isto znaèenje. Na primer, ako bismo u idiomu probiti led komponentu led zamenili reèju sneg ili bilo kojom drugom reèju, konstrukcija više ne bi imala preneseno znaèenje skupiti hrabrost, ura- ZBORNIK RADOVA 2016 LINGVISTIKA • 7 Luka Radièeviæ (1998), Niš, Marina Driæa 11, uèenik 3. razreda Gimnazije „Svetozar Markoviæ” u Nišu MENTORI: MA Miloš Košprdiæ, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu Milan Ninkoviæ, student prve godine Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu