© Lidija Merenik. Sva prava su zadržana. Nijedan deo ovоg teksta ne može se reprodukovati ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronski ili tehnički – uključujući nekorektno citiranje, fotokopiranje, snimanje, kopije na magnetno–optičkim sistemima za skladištenje podataka i arhiviranje, i istraživanje informacija – bez pismene dozvole autora. Odlomak iz knjige: Л. Мереник, Сава Шумановић - Шидијанке, Шид 2016 Шидски преокрет и Шидијанке Велика авантура Париза била је окончана и Сава Шумановић у Шиду проналази свој мир, свој "Конфуцијев врт". Од тада ће важан део његове свакодневице, радне и животне, чинити како кућна рутина и помоћ мајци у вођењу економије имања, тако и сећања, проживљена искуства, искушани сликарски методи, скице урађене за будуће слике. И једно и друго су важни моменти Савиног живота у Шиду и у његовој шидској стваралачкој фази. Наредних дванаест година Шумановићевог живота обележено је најпре изолацијом и усамљеништвом, а после и изузетним, изворним стваралаштвом – свеобухватном синтезом његових знања и увида у поезију, књижевност, естетику, историју сликарства и беспрекорног, педантног владања сликарским технологијама и сликарском вештином. Шумановићеви, имућни земљопоседници и виноградари 1 нису живели у породичној кући из 1819. (у којој је данас Галерија), већ у грађанској кући, такође у центру Шида, у улици подно цркве. Кућа је била у власништву др Драгутина Грчића, Савиног тече. 2 Сава је по повратку из Париза и по повратку са лечења, атеље преселио у највећу, централну просторију куће високих плафона и са три висока прозора који су гледали на улицу и одакле је гледао у зимске призоре и сликао их повремено (пр. Вејавица, 1939). Данас се у тој просторији (Спомен-куће) налази трпезарија – салон. По Савином усељењу, собе лево од те највеће, биле су мајчине и десно, Савине. У прву собу с леве стране данас је смештен мобилијар атељеа. У садашњој трпезарији – салону још се могу затећи предмети које је Сава користио за аранжмане својих композиција – мртвих природа или актова: угласти сточић, ваза, црвени плишани диван, крпаре. Шестоугаони сточић са плочом од ишараног црног мермера и дрвеног обруба (данас оштећеног) појављује се у композицијама из 1941. године: Цвеће у вази (НМСП), Ваза са разнобојним лалама, Ваза са црвеним и белим божурима или Божури у вази. 3 Црвена фотеља, диван из 1 Поред тога, мајка Персида Шумановић је водила пошту, коју је закупио њен супруг и Савин отац, Милутин Шумановић. Он је био управитељ шумског котара. 2 Коју је 1867. подигао Паја Николић за потребе пиваре. Р. Сремац, Лично, породично, национално, ГССШ, Шид 2011, 8. Милутин Шумановић је ову пространу кућу изнајмљивао Среском суду. 3 Даље у тексту, све слике су у власништву ГССШ, Шид, осим ако у заградама није другачије наведено.