БАШТИНA HERITAGE UDC 94:355.425.4(497.11)»1942/1943»(093.2) 351.74(497.11)»1942/1943»(093.2) Радосав Туцовић, историчар Критичко издање научне грађе radosav.tucovic@gmail.com Агенти Специјалне полиције у крупним злоупотребама током Другог светског рата у Србији (1941-1944): Три документа као потврда селективног кажњавања агената Без објаве рата, у рану зору 6. априла 1941. године, Немачка је, заузимањем Сипа на Дунаву, отпочела оружани напад на Краљевину Југославију. Након тога, у наредних 12 дана југословенска војска се, наспрам немачке, показала прилично инфериорно, па је рат окончан муњевитом брзином. Принцип „српско-версајске“ творевине морао је бити потпуно поништен кроз дебелацију југословенских територија, али и организацију окупационе управе у окупираној Србији. 1 То је подразумевало долазак војних, али и цивилних стручњака и формирање нових институција, који ће током рата управљати окупираном Србијом. 2 Ипак, обим посла је захтевао ослонац на људе који су били домаћег порекла, али провере- ни и чврсти у својим ставовима да предано раде за Немце. Тако су у први ред искочила два ревносна, искусна полицајца, али и два велика ривала – Милан Аћимовић и Драгомир Јовановић. Аћимовић je формирао „Савет комесара“, а Јовановић је постао управник Београда, са посебним задужењем да обнови организацију београдске полиције. 3 Деловао је брзо и већ 23. априла 1941. 1 Димић, Љубодраг, Историја српске државности: Србија у Југославији, Нови Сад 2001, стр. 215–223. (у даљем тексту: Димић, Љ., Историја српске државности..., стр. 205–223). 2 О томе више у: Kreso, Muharem, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944, Beograd 1979. 3 Божовић, Бранислав, Београд под комесарском управом 1941, Београд 1998 стр. 79–94. (у даљем тексту: Божовић, Б., Београд под комесарском управом..., стр. 79–94)