1 Nebojša Vladisavljević IZBORI, DEMOKRATIJA I TAKMIČARSKI AUTORITARIZAM U SRBIJI (1990–2020)* Sažetak: Demokratija podrazumeva redovne, višestranačke i takmičarske izbore, ali se ne može poistovetiti sa takvim izborima. Bez slobodnih i poštenih a ne samo takmičarskih izbora, kao i zaštite osnovnih sloboda i ravnopravnog takmičenja između vladajućih i opozicionih stranaka, demokratska politička utakmica nije moguća. Srbija je jedna od mnogih država koje su posle socijalizma napustile jedan oblik autoritarizma, između ostalog i održavanjem takmičarskih izbora, a samo u polovini tog razdoblja može se smatrati demokratskom – tokom decenije i po posle Petog oktobra. Takmičarski autoritarizam, mešoviti režim koji spaja demokratske procedure i autoritarnu vladavinu, iskusili smo u dva navrata: tokom devedesetih, u vreme vladavine Miloševića, i posle sloma demokratije 2015/2016, u vreme vladavine Vučića. Oba puta bila su prisutna sva tri obeležja tog režima: takmičarski ali neslobodni i/ili nepošteni izbori, sistematsko kršenje medijskih sloboda i „iskrivljeno igralište“ na kojem su se nadmetale vladajuće i opozicione stranke. Takav politički razvoj Srbije nije izuzetak u regionu već se u određenoj meri poklapa i sa razvojem demokratije u drugim državama Balkana. Ključne reči: izbori, demokratija, takmičarski autoritarizam, mešoviti režimi, Srbija Demokratija podrazumeva redovne, višestranačke i takmičarske izbore; održavanje takvih izbora pak ne znači da je reč o demokratiji. Mada otvaraju prostor za takmičenje vladajućih i opozicionih stranaka, višestranački izbori u mnogim državama nisu slobodni i/ili pošteni. Osnovne slobode, naročito medijske slobode, bez kojih demokratski izbori nisu mogući, sistematski se krše a vladajuće stranke sistematski zloupotrebljavaju javne ustanove i resurse u svoju korist i protiv opozicije i drugih kritičara vlasti. Srbija je jedna od više desetina država koje su posle „hladnog rata“ napustile jedan oblik autoritarizma, pre svega održavanjem višestranačkih izbora, a da nisu istovremeno postale i demokratske. U poslednjih trideset godina, od prvih višestranačkih izbora posle socijalizma do danas, Srbija se može smatrati demokratskom samo u polovini tog razdoblja – tokom decenije i po posle Petog oktobra. * U: Jovanović, M. & Vučićević, D. (ured.) (u pripremi) Izbori u Srbiji 1990-2020. Beograd : Službeni glasnik.