D. PETROVIĆ i dr. ISTRAŽIVANJE UTICAJA VREMENSKIH USLOVA NA NASTAJANJE TEHNIKA – SAOBRAĆAJ 64 (2017) 2 251 Istraživanje uticaja vremenskih uslova na nastajanje kretanja u gradovima Evrope DRAGANA D. PETROVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Pregledni rad Saobraćajni fakultet, Beograd UDC: 656.11:625.711.1(4) JADRANKA J. JOVIĆ, Univerzitet u Beogradu, 502.17:656.11(4) Saobraćajni fakultet, Beograd DOI: 10.5937/tehnika1702251P VLADIMIR D. ORIĆ, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd Klimatske promene i promene vremenskih uslova imaju uticaj na celokupan transportni sistem. Promene vremenskih uslova dovode do promena kako u transportnoj ponudi, tako i u transportnoj potražnji. Prva istraživanja uticaja vremenskih uslova na transportne zahteve u gradovima sprovedena su krajem devedesetih godina prošlog veka, a intenzivirana su u poslednjih deset godina. Najveći broj istraživanja o uticaju vremenskih uslova na nastajanje kretanja sproveden je u zemljama Severne Evrope. Poslednjih godina istraživanja počinju da se sprovode i u evropskim zemljama koje su po klimatskim uslovima i navikama stanovništva značajno drugačije od severnoevropskih zemalja. U radu je prikazan pregled područja u kojima je istraživan uticaj vremenskih uslova na nastajanje kretanja. Predstavljeni su najvažniji zaključci sprovedenih istraživanja i ukazano je na komponente vremenskih uslova koje imaju najveći uticaj na nastajanje kretanja. Poznavanje uticaja vremenskih uslova na transportne zahteve neophodno je za sprovođenje procedura planiranja saobraćaja u uslovima najavljenih klimatskih promena. Ključne reči: klimatske promene, vremenski uslovi, transportni zahtevi, nastanjanje kretanja, planiranje saobraćaja 1. UVOD Klimatske promene i nagle promene vremenskih uslova nisu briga budućih generacija. Klimatske pro- mene su već nastupile, pri čemu je verovatno da će posledice klimatskih promena biti izraženije u godi- nama koje dolaze. U različitim područjima očekuje se drugačiji uticaj klimatskih promena [1]. Na teritoriji Evrope predviđa se neznatno veći porast prosečnih temperatura u odnosu na globalni pro- sek. Periodi sa snegom će se skratiti u svim delovima Evrope, tako da se očekuje opadanje visine snežnog pokrivača u većem delu Evrope [2]. Na severu Evrope očekuje se veće zagrevanje to- kom zime, porast srednje vrednosti padavina i najvećih vrednosti dnevnih padavina, a vrlo je verovatno da će Adresa autora: Dragana Petrović, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd, Vojvode Stepe 305, e-mail: dragana.petrovic@sf.bg.ac.rs Rad primljen: 13.03.2017. Rad prihvaćen: 16.03.2017. se povećati i brzine vetra. U centralnoj Evropi očekuje se porast najviših letnjih temperatura, porast srednjih vrednosti padavina tokom zime, a opadanje tokom leta, kao i porast rizika od letnjih suša. U južnoj Evropi očekuje se veće zagrevanje tokom leta, opadanje srednjih vrednosti padavina, smanjenje broja dana sa padavinama na godišnjem nivou i povećanje rizika od letnjih suša. Očekuje se opadanje prosečnog nivoa padavina u većem delu Sredozemlja, kao i veće zagrevanje tokom leta. U južnoj i centralnoj Evropi prosečne i ekstremne brzine vetra verovatno će biti u porastu. Trajanje perioda sa snegom i količina snežnih padavina će vrlo verovatno opadati [2]. Na području jugoistočne Evrope očekuje se smanjenje prosečnih padavina, a porast prosečnih temperatura [1]. U zemljama razvijenog sveta postoji veliki društveni interes da se uticaj klimatskih promena ublaži. U okviru različitih naučnih disciplina povećava se broj istraživanja koja razma- traju uticaj klimatskih promena i uticaj vremenskih uslova, kao posledice klimatskih promena.