1 Страхиња Степанов ПАДЕЖНЕ И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СА ЗНАЧЕЊЕМ УЗРОКА У ДЕЛУ ПРОТЕ М. НЕНАДОВИЋА И ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА 1 CАЖЕТАК:Рад је посвећен испитивању и анализи падежних и предлошко-падежних конструкција са каузалним значењем у Мемоарима П.М. Ненадовића и Приповеткама Л. Лазаревића. У раду се, даље, даје типологија узрочног семантичког поља са фреквенцијом појављивања одређених модела (конструкција). КЉУЧНЕ РЕЧИ: синтакса, семантика, падежне и предлошко-падежне конструкције, узрок, П.М. Ненадовић, Л. Лазаревић. I. Увод – о корпусу и предмету истраживања 1.1. Предмет овога рада биће анализа падежних и предлошко-падежних јединица употребљених у функцији исказивања узрока. Корпус је формиран тако што је ексцерпирана грађа из књижевних дела двају познатих и цењених писаца XIX века – Проте Матије Ненадовића и Лазе Лазаревића. Из целокупног литерарног опуса Матије Ненадовића, као књижевни материјал за ову нашу анализу, коришћен је његов познати аутобиографски роман – Мемоари, док су нам у случају Лазе Лазаревића, као корпусни извор користиле, дакако, његове приповетке. Постоје разлози за овакав одабир корпуса. Ако је Сосир задужио целокупну лингвистичку науку минуциозним запажањем да је језик систем 2 , и као такав организован по својим инхерентним правилима и принципима, извесно је да “пражанима” (Прашком серклу) дугујемо чињеницу што се почело расправљати о питању (па чак и уопште о појму) књижевног и стандардног језика, те њиховог односа, а у вези са тим, и о питању функционалних стилова. После (не само друштвено-историјски већ и) језички бурног краја XVIII века и прве половине XIX века, Србија упловљава у нешто мање језички напете и несређене воде. Вуков језик и његова реформа односе и коначну победу над другим књижевним језицима 1868. год, а процес стандардизације и кодификације српског књижевног језика се завршава. У тај освит коначне Вукове победе (која се ишчекивала још од 1847. год) и Прота Матија Ненадовић (1777–1854) почиње писати. Године 1833, када је први пут пензионисан (после је био “рехабилитован”, па по други и последњи пут пензионисан 1852, две године пред смрт) исписао је и прве странице својих Мемоара, који су били, како је сам аутор записао, намењени његовој деци и унучади. За живота, Прота није видео да су му дела штампана. Мемоаре (са Дневником, као својеврсним додатком) објавиће Протин син, такође познати 1 Захваљујем својим професорима – др Мати Пижурици (ментор), др Владислави Ружић и др Слободану Павловићу – на сугестијама и помоћи приликом израде овога рада. 2 “Језик је, напротив, целина за себе и принцип класификације. Чим му дамо прво место међу чињеницама говора, уводимо природан ред (подвукао С.С.) у скуп који не дозвољава ниједну другу класификацију (34. стр.). Језик је систем знакова који изражавају идеје, и по томе је сличан писму, алфабету глувонемих, симболичким ритуалима, правилима пристојности, војним знацима итд. Он је само најважнији (подвукао С.С.) од тих система (39. стр.). ” (Де Сосир, 1996)