Рационална терапија 2015, Vol. VII, No. 1, стр. 1-5, UDK: 616-089.168; 616.33-008.3-08 DOI: 10.5937/RACTER7-7194 Контакт: Слободан Јанковић Факултет медицинских наука, ул. Светозара Марковића 69, Крагујевац, 34000, Србија e-mail: slobnera@gmail.com Стручни чланак/Professional Paper СПРЕЧАВАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ ПОСТОПЕРАТИВНОГ ПОВРАЋАЊА Слободан М. Јанковић Факултет медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу PREVENTION AND TREATMENT OF POSTOPERATIVE VOMITING Slobodan M. Janković Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac Примљен/Received: 31.12.2014. Прихваћен/Accepted: 8.2.2015. САЖЕТАК Постоперативна мучнина и повраћање се дефинишу као мучнина, напињање или по- враћање у току првих 24 до 48 сати после операције. Учесталост постоперативне муч- нине и повраћања је око 30% код свих оперисаних пацијената, и око 80% код паци- јената под високим ризиком (непушачки ста- тус, женски пол, повраћање после неке прет- ходне операције и планирана постоперативна употреба опиоида за сузбијање бола). С обзи- ром да су постоперативна мучнина и повра- ћање веома непријатни и да могу довести до компликација, треба учинити све да се они спрече или ефикасно сузбију. Постоперативно повраћање може да по- крене више периоперативних фактора: опио- иди, инхалациони анестетици, анксиозност, нежељена дејства лекова, покретање пацијен- та. Више неуротрансмитерских система је укључено у физиологију мучнине и повраћа- ња: холинергички, допаминергички, серото- нергички, хистаминергички и неурокинински систем. Мере које могу смањити учесталост постоперативног повраћања су: коришћење локалне или регионалне анестезије уместо опште и коришћење пропофола за увођење пацијента у анестезију (смањује се учесталост повраћања за 30%). У превенцији постоперативног повраћања ондансетрон, дексаметазон и дроперидол су подједнако ефикасни: смањују ризик од по- враћања за 25%. Ефекат ових лекова је ади- тиван, пошто делују преко различитих врста рецептора. Код пацијената са посебно висо- ким ризиком од постоперативног повра-ћања треба применити дугоделујуће антиеме-тике, као што су трансдермални скополамин или палоносетрон, као и комбинацију два антиеметика. У случају да је пацијент примио антиеме- тик профилактички, уколико ипак дође до повраћања, треба применити антиеметик из друге групе у односу на ону коју је већ при- мио, тј. онај који делује преко друге врсте рецептора. Кључне речи: постоперативно повраћање, 5-НТ 3 блокатори, дексаметазон ABSTRACT Postoperative nausea and vomiting emerge during the first 240-48 hours from surgery. Pre- valence of postoperative nausea and vomiting is as high as 30% among all patients undergoing surgery, and almost 80% among the patients with high risk of postoperative vomiting (nonsmoker, female sex, previous postoperative vomiting and planned use of opioids for postoperative pain). Since postoperative nausea and vomiting create very unpleasant experience and could lead to se- rious complications, they should be either pre- vented or treated. There are several perioperative factors which may initiate postoperative vomiting: opioids, in-