Социолошки преглед, год. XLIV (2010), бр . 1, стр . 3–36. Миша Ђурковић Институт за европске студије Београд UDK: 316.453 Oригиналан научни рад Примљен: 21. 02. 2010. КАКО СЕ КОНСТРУИШУ НАЦИЈЕ: ЦРНОГОРСКИ СЛУЧАЈ * Аутор истражује проблем конструисања малих нација као дела геополитичких програма великих сила. Истражује се настанак и развој конструктивистичке тео- рије идентитета после Другог светског рата, која је помогла боље разумевање сло- жених процеса нстанка и развоја нација, али је на крају завршила у крајности код аутора који су конструисање изједначили са необавезношћу и делегитимизацијом. У овом чланку фокус је на индикативном случају развоја црногорске нације. Аутор инсистира да је велики стратешки план деловања страних сила према Бал- кану у последња два века засниван на сузбијању српског етничког становништва, промени његовог иденититета, посебно у рубним крајевима, и спречавању да Срби направе озбиљну државу која би објединила већи део њиховог етничког корпуса. По- литичке игре око реконструције идентитета Црногораца посматрају се као део ове шире политичке нарације и акције. Најпре се показује који су пориви стајали иза појаве идеје о сепаратном консти- туисању становништва ове мале покрајине настањене српским живљем у посебну нацију. Као родно место идеје показују се политичко- интелектуални кpугови Беча и Пеште с краја деветнаестог века, који су уживали подршку одређених утицајних британских интелектуалних делатника. Након њих стег преузимају хрватски като- лички интелектуалци попут Пилара и Шуфлаја, да би додатни замајац дала Комуни- стичка партија Југославије која уводи посебну црногорску националност. Постоје, наравно, и унутрашњи разлози као што су политичка амбиција књаза Николе, затим материјални и статусни интереси нове дворске елите, и на крају регионална специ- фичност и посебна историја државности. Следи истраживање фаза у конструкцији и показивање како су подстицаји уг- лавном долазили из католичких и комунистичких престоница, да би у новије доба Ва- шингтон одиграо кључну улогу. Аутор показује да водећи црногорски федералисти током двадесетих никада нису ни помишљали да Црногорце дефинишу другачије него као Србе. Прави индустрија идентитета почиње после другог светског рата. Посебно је важан временски период који се поклапа с успоном хрватског Маспока, када се руши Његошева капела да би је заменио Мештровићев маузолеј, оснивају Црногорска академија наука и умјетности и Подгорички универзитет. Следи анализа радикализације ових идеја почетком деведесетих и њихово знат- но усвајање као платформе за политичку независност након 1997 и посебно 1999, када се оснивају институције попу ДАНУ, ––––––––––––– * Чланак је резултат рада на пројекту 149026 који финансира Министарство за науку републике Србије. Захваљујем се колеги мр Александру Раковићу на консултацијама и значајним примедбама.