Нова школа број XI (2), 2016. Педагошки факултет, Бијељина 29 Сузана Р. Бунчић  УДК 821.163.41.09-32 Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/NSK1602033B Педагошки факултет у Бијељини Оригинални научни рад Mилена М. Ивановић Ковачевић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини КАСАБЛИЈСКИ ДУХ У АНДРИЋЕВОЈ СВАДБИ Апстракт: У раду је ријеч о Андрићевој приповијеци „Свадба“. Приповијетку смо анализирали у првом реду аплицирајући Бахтинов појам карневализације, али и њему сличне поступке у изградњи ликова и приповиједне слике свијета као што су гротеска и иронија. Циљ је био да се докаже како се у основни песимистички став према животу и свијету у овој приповијеци ублажава хуморним посредовањем управо оних ликова и појава који пријете да униште сваки виши смисао. Кључне ријечи: хумор, касаба, карневализација, Хусо Кокошар. Свадба 1 је приповијетка коју је Андрић објавио 1936. године у склопу треће по реду збирке, истог ненаметљивог назива као и претходне – Приповетке. Како је од почетака свог књижевног стварања тежио тематском јединству и уобличавању објављених књига, у овој збирци су се нашле оне приче које за основну тему имају присуство Турске у Босни и прилике које су се из те историјске чињенице развијале, те њихов утицај на живот домаћег становништва. Андрићев приповиједни поступaк, нарочито у приповијеткама које су настале у првој половини пишчевог живота и које је критика означила босанским причама, односно онима које су накнадно послужиле писцу као предложак за стварање романа, карактерише јасно дефинисање времена и простора приче 2 , односно стварање специфичне врсте хронотопа 3 у коме се прича остварује, а то је  sulalovic712@gmail.com 1 О приповијеци Свадба говори и Славко Леовац. Он ову приповијетку сврстава међу оне са родољубиво-социјалним смислом, посебно наглашавајући да се приповијетка бави „провинцијом у позадини“ (Леовац, 1979, стр. 117), а Андрићев стил у њој упоређује са стилом Крлеже и Кикића. 2 Велика снага хуморног у овим приповијеткама остварена је у микрокосмосу говорне разноликости коју активира употреба структуре сказа. Сваки језик открива се у својој пуноћи само у корелацији са другим језицима који улазе у једно исто противурјечно јединство друштвеног формирања. Зато можемо рећи да се овај тип Андрићеве приповијетке гради на конкретној друштвеној противурјечности, која као крајњи резултат између осталог има и хумор. 3 Термин хронотоп увео је у науку о књижевности руски теоретичар књижевности Михаил Михаилович Бахтин (1895–1975) који га преузима из Ајнштајнове теорије релативитета. Он је хронотопом означио „суштинску узајамну везу временских и просторних односа“ (Бахтин, 1989, стр. 193) и „материјализацију времена у простору“ (Бахтин, 1989, стр. 379– 378). Термин је грчког поријекла и може се превести као простор-вријеме.