Социолошки преглед, vol. XXXXI (2007), no. 1, стр. 21-55 Слободан Антонић Филозофски факултет Београд UDK: 321.728 Оригинални научни рад Примљен: 15. 03. 2007. РАСЦЕПИ У СРБИЈИ И УСТАЉЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ У чланку • се разматрају социолошке препреке за устаљење демократије у Србији, нарочито након 2000. године. Писац сматра да главни узрок споре консо- лидације лежи првенствено у врсти расцепа који настављају да господаре српском политиком. У источној Европи, током деведесетих, знамењска (симболичка) сукоб- љавања сразмерно брзо су уступила место интересним (дистрибутивним). Ови дру- ги конфликти уобичајено се завршавају нагодбом, због чега се и сматрају пожељни- јим у раздобљу демократске консолидације. Oни први, господарећи расцепи јесу идео- лошки и знамењски. Идеолошки расцепи деле политичко тело на оне који су подр- жавали стари режим и оне који подупиру владајуће реформисте, док су знамењски расцепи засновани на различитим саморазумевањима (идентитетима). Неуспеш- ност да се за последњих седам година знамењски расцепи скину с политичког днев- ног реда јесте оно што подрива иначе слабашне темеље демократије у данашљој Србији. Због преваге знамењских и идеолошких расцепа (патриоти/Европејци, старо- режимлије/реформисти итд) над друштвено-економским, писац види страначки поредак у Србији као дубоко поларiзован и оптерећен антисистемским странкама. Управо то је оно што онемогућава устаљење демократије. Писац показује да постојање антисистемских странака важан узрок који Србију спречава да се ослободи духа изборног ауторитаризма и због чега изборна демократија не успева да се устали. Kључне речи: страначки расцепи, демократија, транзиција, елите, политички систем. Постојаност демократије и врсте расцепа Да би се могло рећи да је демократија у некој земљи устаљена (консо- лидована) треба видети која врста друштвених и страначких расцепа у њој преовладава. Класичну представу о друштвеним расцепима уобличили су Липсет и Рокан (Lipset and Rokkan, 1967). По њима, у сваком друштву постоје правци дуж којих се сусрећу и сукобљавају различити скупни интереси. Ако су ти интереси дубоки и дуготрајни, макар они и не били особито јаки, на тим ––––––––––––– • Чланак је део рада на пројекту бр. 149005 који се ради на ИСИ ФФ (руководилац Силвано Болчић), уз новчану подршку Министарства науке Републике Србије.