Слободан Антонић УДК: 316.444.3 Филозофски факултет Оргинални научни рад Београд Примљен: 11. 06. 2013. ДРУШТВЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ СРБИЈИ: ЈЕДАН РЕВИЗИОНИСТИЧКИ ПОГЛЕД 1 Сажетак: У раду се полази од налаза последњег истраживања друштвене струк- туре Србије (2012) који показују знатно смањење вертикалне друштвене покретљи- вости, поготово за већа међуслојна растојања. У светлу тих података, аутор сма- тра да се мора преиспитати и ранија, прилично строга оцена појединих наших социо- лога о „затворености“ тадашњег социјалистичког друштва Србије за већу покретљи- вост. Аутор анализира те оцене и налазе ранијих истраживања (Јанићијевић, 1970; Флере и Ђурђев, 1982/3; Богдановић, 1986; 1988; Вуковић, 1989), као и коментаре тих налаза. Закључује да је строгост оцена о покретљивости у тадашњем српском дру- штву последица шематског интерпретирања тих налаза преко Јасудиног индекса. Кључне речи: структурална покретљивост, савршена покретљивост, Јасудин коефицијент, егалитаризам, идеологија. * * * Најновије истраживање о покретљивости у Србији, како нас извештава Цве- јић (2012), показује „тренд пораста регрутације из вишег слоја и класне консоли- дације“, односно налаз да се „регрутацијски круг за виши слој све више затвара у релацију виши слој – стручњачки слој“ (Цвејић, 2012: 150-1). Ако погледамо Табелу 1, видећемо да удео руководилаца (слој 1) који су земљорадничког или радничког порекла (слојеви 5-7) износи свега 22,5 посто, стручњака (слој 3) 37,0 посто, а приватника (слој 2) 50,0 посто. Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 2, стр. 145–170 145 1 Овај чланак је учинак рада на пројекту Изазови нове друштвене интеграције у Србији: кон- цепти и актери (бр. 179035), који се изводи на Институту за социолошка истраживања Филозоф- ског факултета у Београду.