ТEME, г. XLIII, бр. 3, јул  септембар 2019, стр. 769782 Прегледни рад https://doi.org/10.22190/TEME190610047I Примљено: 10. 6. 2019. UDK 338.439.053.3:551.583 Ревидирана верзија: 27. 9. 2019. Одобрено за штампу: 20. 10. 2019. РОДНА ДИМЕНЗИЈА СИРОМАШТВА И АДАПТАЦИЈА НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ a Ивана Илић Крстић * , Снежана Живковић, Слободан Милутиновић Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, Ниш, Србија * ivana.ilic@znrfak.ni.ac.rs Апстракт У последњем извештају Светке банке за 2016. годину наводи се да би климатске промене могле бити узрок повећања броја екстремно сиромашног становништва, тако да би до 2030. године могло у екстремно сиромаштво пасти више од 100 милиона људи. У овом извештају Светске банке о климатским променама наглаша- ва се како глобално загревање може различито деловати, и то посебно негативно на сиромашне који нису припремљени за климатске шокове попут подизања нивоа мо- ра или великих суша. Сиромашни поседују мање ресурса и добијају мање подршке од породице, локалне заједнице, финансијског система, па и мера социјалне зашти- те, те због тога немају довољне капацитете за адаптацију на климатске промене. Посебно су рањиве специфичне категорије становништва као што су жене и деца. Како помоћи сиромашним земљама и сиромашним заједницама у појединим земљама да се суоче с климатским променама, а посебно имати у средишту пажње родну димензију сиромаштва – питање је којим се није бавио велики број теорети- чара. У извештају Светске банке наводи се да би напори за заштиту сиромашних могли бити попут бољег приступа здравственој заштити и мерама социјалне заштите, као и побољшања заштите од поплава или развијања усева који боље трпе више температуре, како би се спречиле најгоре последице климатских промена на сиромашне. Међутим, треба имати у виду да је за адаптацију на климатске промене неопходно узети у разматрање и родну димензију сиромаштва. Кључне речи: климатске промене, сиромаштво, родна димензија сиромаштва, адаптација на климатске промене. a Припремљен у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), спро- веден на Универзитету у Нишу – Машински факултет, уз подршку Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.