52 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):52-57 DOI: 10.2298/SARH1102052T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.173-085:616.151 Correspondence to: Lidija TASIĆ Pere Velimirovića 12A 11080 Beograd Srbija lisatasic@gmail.com Поређење утицаја два различита типа хормонске терапије на параметре хемостазе код жена у раној постменопаузи Лидија Тасић 1 , Радица Дуњић 2 , Младенко Васиљевић 3 , Светлана Дикић 4 , Александар Јуришић 5 , Дијана Тасић 6 1 Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт”, Београд, Србија; 2 Биохемијски институт, Клинички центар Србије, Београд, Србија УВОД Током претходних година најважнија одлу- ка у вези с хормонском терапијом (ХТ) у ме- нопаузи била је да ли је треба узимати или не. Упркос опречним ставовима о примени ХТ, а нарочито после објављивања резул- тата Women’s Health Initiative Study из 2002. године [1], она је остала тзв. златни стан- дард за сузбијање менопаузних тегоба, ко- је погађају већину жена у постменопаузи, и превенцију остеопорозе. За жене код којих су изражене вазомоторне тегобе и симпто- ми у вези с урогениталном атрофијом да- нас је све мање недоумица око одлуке о узи- мању ХТ (уколико не постоје контраинди- кације за ХТ). Много је важније одабрати препарат, врсту, дозу и начин примене ХТ у складу са здравственим стањем и афини- тетом пацијенткиње. Најчешће коришћена терапија за сузби- јање тегоба у менопаузи је континуирана комбинована (КК) ХТ (естроген и прогеста- ген) код жена с интактним утерусом, или са- мо терапија естрогеном за жене које су би- ле подвргнуте хистеректомији. Алтернати- ва овој конвенционалној терапији је тибо- лон, који има ткивно селективни механи- зам деловања и који се после оралне при- мене конвертује у три специфична метабо- лита с естрогеним, прогестагеним и андро- геним деловањем. Тиболон изазива пози- тивно дејство на симптоме менопаузе, ко- сти, урогенитални систем, расположење и сексуално задовољство уз веома мали сти- мулативан ефекат на ендометријум и дојке. Велики број студија бавио се испитива- њем утицаја ХТ на параметре хемостазе, али њихови резултати нису сасвим конзистент- ни. Већина раније објављених истраживања је показала да жене које користе ХТ имају 2-5 пута већи ризик за појаву венске тром- боемболије (ВТЕ) од жена које не примењу- ју ову врсту терапије у постменопаузи [2, 3]. Степен повећаног ризика за појаву ВТЕ за- виси од различитих фактора, као што су тип и доза естрогена, врста прогестагена, начин примене лека, старост пацијенткиње, ин- декс телесне масе [3]. Ризик за ВТЕ је нај- већи током прве године примене ХТ (1,22- 4,5 пута већи него касније); такође, ризик је већи ако се примењује комбинована тера- пија естрогеном и прогестагеном него само естроген [4], као и орална терапија у односу на трансдермалну. Старије животно доба и гојазност жене, те заступљеност кардиова- КРАТАК САДРЖАЈ Увод Утицај хормонске терапије (ХТ) на различите параметре коагулације крви и фибринолизе огледа се у повећаном ризику за настанак тромбоемболијских поремећаја. ХТ се користи за су- збијање тегоба у менопаузи и урогениталне атрофије и превенцију остеопорозе. Циљ рада Циљ истраживања је био да се утврди утицај комбиноване континуиране ХТ (ККХТ) и тиболона на одређене параметре хемостазе код здравих жена у раној постменопаузи. Методе рада Истраживање је обухватило 56 здравих испитаница старости 46-58 година које су примале ККХТ, односно тиболон, и 20 здравих жена исте старости које су примале плацебо. Ти- болон у дози од 2,5 mg дневно примало је 25 жена, док је 31 испитаница примала 2 mg естрадио- ла у комбинацији са 1 mg норетистерон-ацетата. Учинак два лека на параметре хемостазе одре- ђен је после три месеца и шест месеци од почетка њихове примене. Резултати У прва три месеца терапије дејство на физиолошке инхибиторе коагулације и инхи- битор активатора плазминогена тип 1 (PAI-1) огледао се у смањењу њихових вредности у обе гру- пе, али је ефекат био израженији код жена које су примале ККХТ. У обе групе утврђено је значајно повећање тромбин–антитромбин комплекса. У периоду између три месеца и шест месеци при- мењена терапија није имала утицаја на посматране параметре хемостазе. Закључак Примена ККХТ, као и тиболона, доводи до пр омене активности коагулационог и фи- бринолитичког система после три месеца терапије. Овај ефекат се одржавао до краја испитива- ног периода. Тиболоном је постигнут нешто бољи баланс између активности коагулационог и фи- бринолитичког система. Како наши резултати указују на малу инциденцију настанка тромбоембо- лијских поремећаја, потребна су даља испитивања. Кључне речи: постменопауза; хормонска терапија; параметри коагулације