POLJOPRIVREDNA TEHNIKA  Godina XXXIV Broj 2, decembar 2009. Strane: 143 - 148 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 633:631.583 GAJENJE OZIME PŠENICE U MONOKULTURI I DVOPOLJNOM PLODOREDU Željko Dolijanović, Dušan Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun Sadržaj: U dosadašnjim ispitivanjima uticaja plodoreda na prinos zrna ozime pšenice ustanovljeno je da su prinosi najviše varirali pod uticajem meteoroloških uslova. Zbog toga je u ovom radu ispitivan uticaj zimskih, prolećnih i ukupnih padavina na prinos zrna ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu. Istraživanja se odnose na petnaestogodišnji period (1991/92-2005/06. godine) na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta «Radmilovac». Tip zemljišta na kome je gajena sorta ozime pšenice Pobeda, u uslovima prirodnog vodnog režima je izluženi černozem. Na osnovu statističke analize dobijenih rezultata, metodom analize varijanse, došlo se do zaključka da su prinosi ozime pšenice u ispitivanim godinama bili statistički značajno različiti. Na osnovu korelacione i regresione zavisnosti dobijenih prinosa zrna ozime pšenice od količine prolećnih, zimskih i ukupnih padavina ustanovljeno je da sa povećanjem količina zimskih padavina prinos zrna se smanjuje, posebno u monokulturi. Međutim, sa povećanjem količina prolećnih i ukupnih padavina prinos zrna pšenice se povećavao u oba ispitivana sistema gajenja. To znači da u ispitivanom području (centralna Srbija) uglavnom ima dovoljno padavina u zimskom periodu i svako povećanje količina može smanjiti prinos zrna ili čak ugroziti proizvodnju pšenice. Dakle, razlog nižih prinosa zrna ozime pšenice u ispitivanom području su uglavnom nedostatak padavina u prolećnem periodu, kada je biljkama voda i najpotrebnija. Ključne reči: pšenica, monokultura, dvopoljni plodored, padavine, prinos zrna. 1. UVOD Dugoročni eksperimenti su vodeći indikatori održivosti i služe kao rani sistemi upozorenja za otkrivanje problema produktivnosti useva u budućnosti (Berzsenyi et al., 2000). Najvažnija karakteristika intenzivne ratarske proizvodnje, posebno značajnih vrsta kao što je pšenica, jeste stabilnost prinosa. Za održavanje stabilnosti prinosa postoji više faktora, kao što su povećana ishrana, posebno azotom, održavanje strukture zemljišta, podsticanje mikrobiološke aktivnosti, pre svega korisnih mikroorganizama, kontrola korova, smanjenje pritisaka i učestalost bolesti i štetočina i poboljšanje dostupnosti vode biljkama. Mnogi od ovih faktora mogu se rešiti pravilnom smenom brought to you by CORE View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk provided by CaSA NaRA