5 Сава Миловановић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Београд milovanovic.sava3@gmail.com Државна самосталност као фактор црквене аутокефалије Сажетак: Питање фактора и услова аутокефалности није у потпуности ка- нонски дефинисано, те је и црквена пракса у вези са овим питањем била ра- зличита. У таквим околностима настала су различита гледишта о условима и факторима аутокефалије, од којих је једно да је државна самосталност не- опходан услов црквене самосталности на територији дате државе. Полазећи од тoг модела као вековнe црквене праксе, руски богослови су се 1906. године успротивили обнови аутокефалије Грузинске Цркве, будући да је у политич- ком смислу Грузија још увек била део Руске империје. У раду се анализирају аргументи две еклисиолошке концепције чију је систематизацију изазвало питање обнове аутокефалности Грузинске Цркве, први пут опширно раз- матрано на седницама Предсаборског одбора 1906. године, а у ширем исто- ријском контексту припрема за одржавање Сверуског помесног сабора. То је уједно био и први пут у историји Цркве да је питању државне самосталности као фактора аутокефалност посвећена значајнија богословска пажња. Анали- зом ставова руских и грузинских богослова са аспекта канонског предања и историјске црквене праксе расветљавају се канонска начела о условима сти- цања црквене самосталности. ▶ Кључне речи: аутокефалија, Грузинска Црква, Предсаборски одбор, 17. правило Халкидонског сабора. 1. Увод: историјски контекст покрета за обнову аутокефалије Грузинске Цркве Тежак положај * у ком су се Грузини налазили услед најезда Турака и Пер- сијанаца побуђивао је њихове владаре да се за помоћ обраћају једноверној Русији. Најпре је цар Источне Грузије 1 Ираклије II према Георгијевском * Овај рад је настао у оквиру научноистраживачког рада Православног богословског факул- тета Универзитета у Београду, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 У XIV веку Грузија је подељена на два царства: Источно и Западно. Сходно томе и католи- косат, односно аутокефална Грузинска патријаршија подељена је на Абхаски (Западногрузински, БОГОСЛОВЉЕ 81/1 (2022) 5–29 Оригинални научни рад УДК: 271.2-74-77 322:271.2-74-77 ПРИМЉЕНО: 26.8.2022. ОДОБРЕНО: 12.9.2022.