ČEMU / BR. 28 LEVINASOVO POIMANJE RELIGIJE VUK TRNAVAC Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu vuktmavac@gmail.com SAŽETAK U ovom radu nastojali smo iz što više mogućih perspektiva da sagledamo Levinasov pojam religije i da njegovo shvatanje dovedemo u misaono-pojmovnu vezu sa nekim nje - govim prethodnicima i savremenicima, od kojih se izdvajaju Kant i, donekle, Hegel. U ovom istraživanju bili smo potpomognuti „mnogobrojnom ” sekundarnom literaturom, odnosno objavljenim radovima (uglavnom „domaćih ” ) Levinasovih „interpretatora ” . Utvrdili smo da je nemoguće jednoznačno odrediti kako Levinas poima religiju , navodeći sve bitne karakteristike kojima on pokušava da fenomenološki vešto prikaže ogromnu širinu horizonta u kojem se pojavljuje taj pojam u njegovoj filozofiji. Osim toga, nastojali smo istaći sličnosti i razlike spram Kanta i Hegela, ali i kako je Levinasova „originalnost ” u području filozofije religije , nadmašila slabe tačke kako te dvojice, tako i nadvladala temeljne pretpostavke njegovih fenomenoloških uzora i prethodnika kada je u pitanju ta filozofsko- religijska problematika. KLJUČNE REČI religija, filozofija, etika, Drugi, Emmanuel Levinas, Immanuel Kant, Georg Wilhelm Friedrich Hegel „Heteronomija je prepreka slobodnoj volji i izbornoj slobodi djeteta i maloljetnika, ali ne i ‘zrelog čovjeka' .” 1 1 Perović, Drago, „Izlazak iz samoskrivljene nezrelosti: Kant i Levinas ” , Filozofska istraživanja, 37 (4), 2017., str. 813-832, str. 828. - Drago Perović, 2017. „ Zrelost subjekta se sastoji u življenju Drugog kroz sebe, dok je nezre - lost kada živimo sebe kroz druge ili putem Drugog , ma koliko Drugi bio određujući za Nas. Ovde negde se krije i put koji vodi ka rešenju pitanja čovekove Slobode. ” - Vuk Trnavac, Atina, 5. 6. 2019. UMESTO UVODA: KANT I LEVINAS - (EST)ETIKA I RELIGIJA „Ipak se od normalne ideje lepoga razlikuje takođe njegov ideal , koji se iz već navedenih razloga može očekivati jedino na ljudskome liku . Na 1